Ministar pravde Nenad Vujić je danas izjavio da je legitimno razmatrati promene u organizaciji tužilaštva i beogradskih osnovnih sudova, naglašavajući da Skupština Srbije ima pravo da postavi pitanja odgovornosti i smene onih koje je izabrala. On je ukazao na potrebu da se ispita funkcionalnost mreže sudova i tužilaštava, kao i razlozi za izostanak određenih rezultata.
Kada je reč o integraciji unutar sistema Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, Vujić je istakao da bi promene trebale da proizađu iz temeljnog razmatranja i analize trenutnog stanja. Prema njegovim rečima, oko 70% zemalja članica Evropske unije praktikuje integrisani model, dok su specijalni modeli, koji se koriste samo u bogatim zemljama, sve ređi. On je naveo primere zemalja poput Danske, Austrije i Slovačke, koje su poboljšale svoje pozicije na listama percepcije korupcije prelaskom na integrisani model.
Vujić je objasnio da integrisani model podrazumeva usklađenost između suda i tužilaštva, što bi moglo da doprinese efikasnosti postupaka. On je istakao da trenutna situacija, gde se različita tužilaštva bave istim slučajevima, može dovesti do problema kada različite odluke budu donete u vezi sa istim predmetom.
U vezi sa presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu, kojom je urednici portala „Novosti“ Andrijani Nešić izrečena zabrana obavljanja novinarskog posla i novčana kazna, Vujić je rekao da je takvo kažnjavanje novinara neprihvatljivo prema standardima Evropskog suda za ljudska prava i predstavlja pritisak na medije. On je naglasio da novinari imaju pravo na izražavanje svojih mišljenja i komentara.
Ministar je dodao da se u praksi Evropskog suda pokazalo da visoke kazne za novinare predstavljaju preveliko opterećenje i mogu uništiti medije. On je istakao da je praksa pokazala da je neprihvatljivo kažnjavati novinare zabranom rada. U presudama protiv Rumunije i Portugala, Evropski sud je jasno naveo da takve mere krše član 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, čak i ako su vremenski ograničene.
Na kraju, Vujić je ponovio stav da bi integrisani model mogao da unapredi efikasnost pravosudnog sistema u Srbiji i da će se dalje analizirati mogućnosti za promene koje bi omogućile bolju funkcionalnost tužilaštva i sudova. Na ovaj način, očekuje se da će Srbija postati uspešnija u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, čime bi se poboljšala opšta percepcija pravosudnog sistema u zemlji.
Očekuje se da će se u narednom periodu nastaviti razgovori i analize o mogućim reformama u pravosudnom sistemu, a Vujić je izrazio spremnost da se čuje mišljenje svih relevantnih aktera u ovom procesu. Promene u organizaciji pravosudnog sistema smatraju se ključnim za unapređenje pravne sigurnosti i zaštitu ljudskih prava u Srbiji.
