Ministar odbrane Crne Gore Dragan Krapović izjavio je da Crna Gora do sada nije formalno dobila zahtev Hrvatske, koja potražuje vojnu imovinu vrednu više od 2,7 milijardi dolara. Krapović je za TV Vijesti istakao da Crna Gora nema dugovanja prema Hrvatskoj i da zahtev koji je izneo hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman nije sadržan ni u jednom dokumentu koji je do sada dostavljen iz Zagreba.
„Bili smo šokirani tog dana jer niko nije znao za taj dug o kojem je Grlić Radman pričao“, rekao je Krapović, dodajući da je zahtev trenutno iznesen u formi političke izjave, a ne formalnog zahteva. On je naglasio da je moguće da Hrvatska formalizuje svoj stav u budućnosti, ali da ne želi dodatno komentarisati izjavu ministra.
Ova izjava dolazi uoči sastanka predstavnika Crne Gore i Hrvatske, zakazanog za 9. oktobar u Zagrebu, na kojem će se raspravljati o statusu školskog broda „Jadran“ i drugim pitanjima sukcesije vojne imovine. Krapović će predstavljati crnogorsku stranu na sastanku sa hrvatskom Komisijom za rešavanje pitanja povrata broda „Jadran“ i drugih pitanja sukcesije.
Krapović je ponovio da stav Vlade Crne Gore o vlasništvu nad „Jadranom“ nije promenjen. Podgorica je otvorena za zajedničke obuke i saradnju sa Hrvatskom, ali ne prihvata ideju da brod plovi pod dve zastave. Govoreći o najavljenoj promeni imena bazena u Kotoru, Krapović je istakao da je ta odluka u nadležnosti lokalne vlasti, ali da bi mogla da predstavlja „svojevrstan signal“ u širem kontekstu odnosa između dve zemlje.
Hrvatski ministar Grlić Radman je ranije izjavio da „Jadran“ nije jedina imovina koju Hrvatska potražuje od Crne Gore, već da se radi o vojnoj imovini čija je vrednost, prema tvrdnjama Zagreba, preko 2,7 milijardi dolara. On je naglasio da Hrvatska ima dokumentaciju o vojnoj imovini iz procesa sukcesije bivše Jugoslavije.
Pitanje školskog broda „Jadran“ već duže vreme predstavlja otvoreno pitanje u odnosima između Crne Gore i Hrvatske. Hrvatska smatra da brod treba da bude vraćen u okviru sukcesije, dok Crna Gora tvrdi da „Jadran“ pripada njoj i da je deo njene pomorske tradicije. Na zahtev Zagreba reagovao je i predsednik Crne Gore Jakov Milatović, koji je ocenio da potraživanje imovine vredne više od 2,7 milijardi dolara „nije realan zahtev“.
Milatović je podsetio da evropski zvaničnici više puta naglašavali da otvorena bilateralna pitanja ne bi trebala da usporavaju evropski put Crne Gore. On je istakao da želi najbolje moguće odnose sa Hrvatskom, ali je naglasio da izjave koje vraćaju odnose u prošlost nisu konstruktivne. Pozvao je obe zemlje da se fokusiraju na pitanja koja ih povezuju i zajedničku evropsku budućnost.
Odnosi između Crne Gore i Hrvatske su u poslednjim godinama opterećeni brojnim nerešenim pitanjima, uključujući pitanja vezana za raspad bivše Jugoslavije i ratove devedesetih. Zagreb traži nastavak pregovora o morskoj granici, kao i rešavanje imovinskih zahteva hrvatskih državljana. Dodatno, odnosi su se otežali usvajanjem Rezolucije o genocidu u logorima Jasenovac i Mauthauzen, što je Hrvatska ocenila kao neprihvatljivo.
