Doktor Milovan Bojić, istaknuti kardiolog i direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, danas je izrazio zahvalnost za priznanje koje je dobio u Rusiji za svoju autobiografiju „Nije bilo uzaludno“. U intervjuu za Tanjug, Bojić je rekao da ga je nagrada duboko ganula, naglašavajući da je kroz godine svog progona stekao mnogo iskustva i znanja. Ova nagrada, prema njegovim rečima, predstavlja „posebno veliko priznanje“ za njegov rad i doprinos.
Bojić je nagradu „Imperatorska kultura“ primio u Moskvi tokom svečanosti povodom Bogojavljanja, a dodelila mu je ovu nagradu organizacija koja okuplja ruske pisce u saradnji sa različitim kulturnim institucijama. Njegova autobiografija je prevedena na ruski jezik, a u njoj se osvrće na svoju karijeru, izazove koje je prešao i uspehe koje je postigao tokom svoje profesionalne karijere.
U razgovoru je Bojić istakao da je njegova knjiga više od lične priče; ona je svedočanstvo o jednom vremenu, kao i o nastanku institucije koja se bavi zdravljem i lečenjem kardiovaskularnih bolesti. Njegova autobiografija opisuje teške puteve kroz „zamršene lavirinte života i uspeha“, što dodatno naglašava značaj i težinu njegovog dela.
Bojić se tokom svoje karijere suočavao sa različitim izazovima, i to ne samo medicinskim. Njegov rad bio je često podložan kritikama i preprekama, ali je on uspeo da izdrži i prevaziđe sve teškoće. U ovom kontekstu, nagrada koju je dobio u Rusiji predstavlja ne samo priznanje njegovog ličnog truda, već i potvrdu da su neprijatelji često najbolji svedoci njegovih dostignuća.
Kao direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti, Bojić je igrao ključnu ulogu u unapređenju i razvoju kardiološke prakse u Srbiji. Njegov rad je prepoznat i cenjen, ne samo u zemlji, već i van njenih granica. On je poznat po svojim inovativnim pristupima u lečenju pacijenata i doprinosu istraživanju u oblasti kardiologije.
Osim svojih profesionalnih postignuća, Bojić se ističe i kao autor koji se ne boji da podeli svoje lične borbe i izazove. Njegova autobiografija, koja je sada dostupna na ruskom jeziku, pruža uvid u njegov život, karijeru i filozofiju koju je razvio tokom godina. U knjizi, Bojić se dotiče i svojih osobnih iskustava sa preprekama i neuspesima, ali i sa nadama i ostvarenjima koja su ga oblikovala kao osobu i stručnjaka.
Nagrada „Imperatorska kultura“ je još jedan dokaz da je Bojić ne samo izvanredan lekar, već i inspiracija mnogima koji se bore sa svojim izazovima. Njegova priča služi kao podsticaj da se nikada ne odustaje, bez obzira na okolnosti. Kroz svoju knjigu, on želi da pokaže da su uspesi često rezultat upornosti, rada i vere u sebe.
Na kraju razgovora, Bojić je naglasio da je važno osnažiti zajednicu kroz deljenje iskustava i znanja. On se nada da će njegova autobiografija inspirisati buduće generacije lekara i istraživača da nastave sa radom na unapređenju zdravlja i kvaliteta života ljudi. U svetlu svih njegovih dostignuća i priznanja, Bojić ostaje posvećen svojoj misiji i veruje da su svi izazovi koje je prošao bili vredni truda.
Bojićeva priča je priča o izdržljivosti, hrabrosti i snazi ljudskog duha, i ona će zasigurno ostaviti trag u srcima i umovima onih koji je pročitaju.
