Hamburški centar za potrošače proglasio je Milikinu alpsku mlečnu čokoladu za „Prevaru sa ambalažom za 2025. godinu“. Ova odluka je doneta na osnovu glasanja u kojem je učestvovalo oko 35.000 ljudi, a čak 66,7% glasača je podržalo ovu nominaciju. Razlog za ovakvu odluku leži u tome što je pakovanje čokolade smanjeno sa 100 na 90 grama, dok je debljina čokolade smanjena za jedan milimetar. Pored toga, cena čokolade je porasla za 48%, sa 1,49 na 1,99 evra, što je dodatno razbesnelo potrošače.
Ovo nije prvi put da se održava glasanje o prevari sa ambalažom, ali je Milka postavila novi rekord, jer nijedan proizvod do sada nije osvojio „nagradu“ sa tako visokom razlikom u podršci. Armin Valet iz Agencije za zaštitu potrošača u Hamburgu istakao je da mnogi potrošači doživljavaju smanjenje količine čokolade kao očiglednu obmanu. On je dodao da je rezultat glasanja jasna i nedvosmislena poruka kompanijama da ne smeju da obmanjuju potrošače.
Zbog ovih navoda, Agencija za zaštitu potrošača podnela je tužbu protiv kompanije Milka regionalnom sudu u Bremenu. Ova akcija je deo šireg trenda u kojem se potrošači bore protiv obmanjujućeg pakovanja i povećanja cena bez odgovarajuće obaveštenosti. U prethodnoj godini, Hamburški centar za potrošače registrovao je ukupno 77 novih slučajeva obmanjujućeg pakovanja, a prosečno povećanje cena kod ovih proizvoda iznosilo je 28,4%.
U glasanju su se, osim Milke, našli i drugi proizvodi koji su izazvali slične reakcije potrošača. Naime, među prvih pet proizvoda, osim Milke, našle su se mešavine za pečenje sa mrvljenim sirom Dr. Etker, Kolnov XXL čokoladno-zobeni musli, Džejkobs 3u1 Klasik štapići za kafu i Knorova Penne Pomodoro Mocarela. Ovi proizvodi su takođe smatrani obmanjujućim zbog sličnih promena u pakovanjima i cenama.
Ova situacija otvara šira pitanja o transparentnosti i poštenju u marketinškim praksama kompanija. Potrošači sve više zahtevaju jasnoću i istinitost u informacijama koje dobijaju o proizvodima koje kupuju. U svetu gde su potrošači često izloženi različitim obmanama, ovakve akcije i svest o prevarama sa ambalažom postaju sve važnije.
Povećana cena i smanjena količina proizvoda mogu značajno uticati na budžet potrošača, posebno u vremenima kada je inflacija visoka i kada su troškovi života u porastu. Potrošači se osećaju prevarenima kada plaćaju više za manje, što dovodi do gubitka poverenja u brendove i kompanije. Očekuje se da će ovakve situacije dodatno pokrenuti debatu o potrebnim regulativama i zakonima koji će zaštititi potrošače od obmanjujućih praksi.
Ova tema takođe postavlja pitanje kako kompanije mogu da balansiraju između profitabilnosti i poštovanja potrošača. Smanjenje pakovanja i povećanje cena može biti način da se kompenzuju troškovi proizvodnje, ali na kraju, potrošači žele da dobiju vrednost za novac koji troše. U tom smislu, transparentnost i otvorena komunikacija sa potrošačima postaju ključni faktori u održavanju pozitivnog imidža brenda.
Na kraju, slučaj Milka je samo jedan u nizu sličnih situacija koje se dešavaju u industriji hrane i pića. Ovaj incident može poslužiti kao upozorenje drugim kompanijama da preispitaju svoje prakse i razmisle o dugoročnim posledicama svojih odluka na poverenje potrošača. U svetu gde je izbora sve više, kompanije koje ne budu poštovale svoje kupce mogu se suočiti sa ozbiljnim posledicama po svoj poslovni model i reputaciju.
