Milivojević je u petak u Briselu, na sastanku sa zvaničnicima Evropske unije, zatražio da se uvedu personalne sankcije protiv određenih predstavnika vlasti u Srbiji. Ovaj potez dolazi u svetlu sve većih tenzija između Beograda i Prištine, kao i rastuće zabrinutosti o stanju ljudskih prava i demokratije u Srbiji.
Milivojević, koji se u poslednje vreme sve više ističe kao kritičar vlasti u Srbiji, naglasio je da je neophodno da međunarodna zajednica reaguje na ponašanje vlasti koja, kako je rekao, „sistematski krši ljudska prava i potkopava demokratske procese“. On je ukazao na konkretne primere, uključujući represiju protiv opozicije, napade na novinare i slobodu medija, kao i sveprisutnu korupciju unutar vladajuće strukture.
Tokom sastanka, Milivojević je izneo i podatke koji oslikavaju trenutnu situaciju u Srbiji. Prema njegovim rečima, u poslednjih nekoliko godina došlo je do značajnog pogoršanja stanja ljudskih prava, a vlasti su često koristile različite metode pritiska na opoziciju i aktiviste. „Svet mora da razume da se u Srbiji dešava nešto što nije samo unutrašnji problem, već problem koji utiče na stabilnost čitave regije“, rekao je Milivojević.
Predstavnici EU su izrazili zabrinutost zbog situacije u Srbiji, ali su istovremeno naglasili da je važno voditi dijalog sa svim stranama kako bi se pronašla rešenja za postojeće probleme. Ipak, Milivojević se zalaže za oštriju politiku prema vlastima u Beogradu, ističući da su sankcije jedini način da se pokaže ozbiljnost situacije i da se vlasti primoraju da preduzmu konkretne korake ka poboljšanju stanja ljudskih prava.
Osim toga, Milivojević je skrenuo pažnju na značaj podrške međunarodne zajednice civilnom društvu u Srbiji. „Bez podrške EU i drugih međunarodnih organizacija, teško ćemo uspeti da se borimo protiv tiranije i korupcije koja vlada našom zemljom“, rekao je on.
Dijalog između Beograda i Prištine takođe je bio tema razgovora. Milivojević je istakao da je potrebno da se proces normalizacije odnosa između dve strane ubrza, kako bi se stvorili uslovi za trajni mir i stabilnost na Balkanu. On je naglasio da bi sankcije protiv nekih predstavnika vlasti u Srbiji mogle imati pozitivan efekat i na ovaj proces, jer bi podstakle vlasti da preuzmu odgovornost za svoje postupke.
Kritike na račun vlasti u Srbiji dolaze i iz drugih izvora. Neki analitičari smatraju da je trenutna situacija u zemlji rezultat dugogodišnjeg ignorisanja problema sa kojima se suočava društvo. „Vlast je godinama odbijala da se suoči sa stvarnim izazovima, a sada je došlo vreme da se odgovori za to“, rekao je jedan od analitičara.
Iako je teško predvideti kakve će posledice imati zahtevi Milivojevića prema EU, jasno je da se situacija u Srbiji sve više komplikuje. Mnogi građani su skeptični prema vlastima i očekuju konkretne akcije, a ne samo prazna obećanja. U tom kontekstu, Milivojevićev zahtev za sankcijama može biti shvaćen kao poziv na buđenje kako domaće, tako i međunarodne zajednice.
U zaključku, Milivojević je pozvao sve građane Srbije da se aktivno uključe u borbu za ljudska prava i demokratiju. „Svi moramo da budemo deo rešenja, a to znači da ne smemo da ćutimo i da se borimo za ono što je ispravno“, poručio je on na kraju svog obraćanja. Mnogi se nadaju da će njegov apel naići na odjek i da će doprineti stvaranju boljeg društva za sve građane Srbije.
