U pitomom vojvođanskom selu Ostojićevu, blizu Čoke, postoji jedinstvena tradicija – guščarstvo, koju predvodi Mikloš Reperger. Ovaj strastveni čuvar tradicije posvetio je svoj život uzgoju gusaka, a njegovo jato broji preko 400 belih grla. Mikloš se nada da će uspeti da očuva ovu tradiciju, uprkos izazovima koje donosi savremeni način života i sve manji interes mladih za ovim poslom.
Reperger je istakao da iako trenutno drži više od 400 gusaka, planira da poveća broj grla ako to tržišne prilike dozvole. „Što se tiče tržišta, ono se ne menja naročito. Može da se proda meso, džigerica, ali najviše se prodaje mast koja je lekovita“, rekao je Mikloš, dodajući da se nada da će se u budućnosti situacija poboljšati kako bi mogao da poveća broj gusaka u selu i okolnim mestima.
Guščarstvo je u ovom regionu postalo sve manje popularno, a jedan od razloga je i nedostatak podmlatka. Mnogi mladi ljudi se ne odlučuju za ovaj težak i neizvestan posao, što može ugroziti opstanak ove tradicije. „I dalje se trudimo i borimo da održimo tradiciju kakva je nekada bila. Nadamo se da ćemo uspeti da promenimo situaciju u okolnim mestima“, dodao je Reperger.
Mikloš Reperger nije samo farmer, već i poslednji čuvar jedne lepe, ali ugrožene tradicije. Njegovo jato u Ostojićevu predstavlja više od ekonomske jedinice – to je živi spomenik vojvođanskoj kulturi i simbol upornosti i ljubavi prema zemlji. Guščarstvo u Vojvodini, koje je nekada bilo veoma rasprostranjeno, sada se suočava sa izazovima modernog sveta, ali zahvaljujući Miklošu, ova tradicija ima šansu da preživi.
U razgovoru sa Miklošem, jasno je koliko mu je važna ova tradicija. On ne vidi guščarstvo samo kao posao, već kao deo svog identiteta i identiteta čitave zajednice. „Guščarstvo nije samo uzgoj životinja, to je način života. U njemu su sadržani naši običaji, tradicije i način na koji smo se povezivali sa prirodom“, naglašava Mikloš.
Takođe, Mikloš se suočava sa izazovima vezanim za prodaju i marketing svojih proizvoda. Iako su proizvodi od gusaka, poput mesa i masti, traženi, konkurencija na tržištu je velika, a potražnja se često menja. „Tržište je nepredvidivo, ali verujem da postoji potencijal za rast. Ljudi postaju sve svesniji koristi od prirodnih proizvoda i ja se nadam da će to doprineti boljim uslovima za guščarstvo“, smatra Reperger.
Osim izazova na tržištu, Mikloš se bori i sa klimatskim promenama koje utiču na uzgoj. Promene u vremenskim uslovima mogu značajno uticati na ispašu i zdravlje gusaka. „Moramo biti prilagodljivi i spremni na promene. To je izazov, ali i prilika da se unapredi naš rad“, objašnjava on.
U Ostojićevu, guščarstvo nije samo tradicija; to je način očuvanja identiteta i kulture. Mikloš Reperger je primer kako pojedinac može da se bori za očuvanje nečega što je dragoceno za njegovu zajednicu. Njegova posvećenost, rad i ljubav prema gusakama su inspiracija mnogima. On veruje da će, uz trud i upornost, guščarstvo u Vojvodini moći da preživi i da se razvije u budućnosti.
U svetu koji se brzo menja, tradicije kao što je guščarstvo su od suštinske važnosti za očuvanje identiteta i kulture. Mikloš Reperger je živući dokaz da je moguće očuvati ono što je bitno, čak i kada se suočavamo sa izazovima modernog doba. Njegovo jato gusaka u Ostojićevu tako ostaje simbol otpornosti i ljubavi prema tradiciji, koja se nadamo ne samo da će preživeti, već i da će cvetati u godinama koje dolaze.
