U 2025. godini, reč „slop“ je izabrana kao reč godine od strane američkog rečnika Merijam-Vebstera. Ova reč se koristi za opisivanje digitalnog sadržaja niskog kvaliteta koji se masovno proizvodi, često uz pomoć veštačke inteligencije. U isto vreme, Univerzitet Oksford je izabrao termin „rage bait“, koji se odnosi na sadržaj dizajniran da izazove ljutnju i emotivne reakcije kod publike.
Definicija reči „slop“ koju je pružio Merijam-Vebster obuhvata razne oblike sadržaja, uključujući apsurdne video-snimke, čudne reklame, kič propagandu, lažne vesti koje deluju uverljivo, kao i beskorisne knjige napisane uz pomoć veštačke inteligencije. Ova reč je postala simbol za preplavu sadržaja niskog kvaliteta koji nas okružuje u digitalnom svetu.
Prema izveštaju NBC News-a, Merijam-Vebster naglašava da je „sav taj sadržaj koji nas zatrpava na ekranima sažet u četiri slova“. Ova kratka i sažeta reč uspeva da uhvati suštinu problema sa kojim se susrećemo svakodnevno – preopterećenje informacijama i kvalitetom sadržaja. U eri digitalizacije i brzog razvoja tehnologije, lakše je nego ikada stvoriti i distribuirati sadržaj, što dovodi do pojave velikog broja niskokvalitetnih materijala.
Fenomen „slop“ nije samo ograničen na društvene mreže ili internet, već se može primetiti i u tradicionalnim medijima. Na primer, mnoge televizijske stanice i portali često emitiraju sadržaj koji privlači pažnju gledalaca, ali nema dubinu ili vrednost. Ovakva praksa može dovesti do dezinformacija i stvaranja pogrešnih percepcija među publikom.
Sa druge strane, termin „rage bait“ koji je izabran od strane Univerziteta Oksford, ukazuje na sveprisutnu strategiju manipulacije emocijama publike. Sadržaj koji se klasifikuje kao „rage bait“ često koristi provokativne naslove, slike ili video-snimke kako bi izazvao snažne emotivne reakcije, poput ljutnje ili frustracije. Ova vrsta sadržaja može brzo postati viralna, ali često doprinosi polarizaciji društva i stvaranju tenzija među različitim grupama.
U današnjem svetu, gde je informatička pismenost postala ključna veština, važno je da se potrošači sadržaja nauče da prepoznaju kvalitetne informacije od onih koje su niskog kvaliteta. Edukacija o medijskoj pismenosti može pomoći ljudima da se orijentišu u moru informacija i da bolje razumeju kako se informacije proizvode i distribuiraju.
Za mnoge, fenomen „slop“ i „rage bait“ su postali sinonimi za izazove sa kojima se suočavamo u digitalnom dobu. Ljudi su često bombardovani sa sadržajem koji je dizajniran da privuče pažnju, ali koji ne pruža suštinske informacije ili vrednost. Ovo može dovesti do kognitivne preopterećenosti i gubitka poverenja u medije.
U svetlu ovog trenda, važno je da se podstiče kritičko razmišljanje i sposobnost analize medijskih sadržaja. Ljudi treba da budu svesni da ne treba sve informacije koje vide i čuju da prihvataju zdravo za gotovo. Umesto toga, trebali bi postavljati pitanja o izvorima informacija, njihovoj tačnosti i potencijalnoj pristrasnosti.
U zaključku, izbor reči „slop“ kao reči godine od strane Merijam-Vebstera i „rage bait“ od strane Univerziteta Oksford odražava trenutne izazove u svetu informacija. Ovi termini upozoravaju nas na potrebu za većom odgovornošću u stvaranju i deljenju sadržaja, kao i na važnost kritičkog razmišljanja u pristupu informacijama. S obzirom na brzinu kojom se digitalni svet menja, edukacija i svest o ovim pitanjima postaju sve važniji za očuvanje kvaliteta informacija i zdravlja društva.
