Nemački kancelar Fridrih Merc je danas izrazio sumnju u mogućnost pridruživanja Ukrajine Evropskoj uniji do 2034. godine, ističući da je malo verovatno da će do pristupanja doći u trenutku koji bi mogao da utiče na srednjoročne finansijske planove bloka, koji traju do 2034. godine. Merc je ovo izjavio nakon sastanka sa rumunskim predsednikom Nikušorom Danom u Berlinu.
On je naglasio da je prioritet EU trenutno okončanje rata u Ukrajini, pre nego što se pređe na razgovore o obnovi zemlje. „Za nas je apsolutni najveći prioritet, pre svega, da učinimo sve što je moguće da se okonča ovaj rat. Onda ćemo razgovarati o obnovi Ukrajine… ali to će trajati nekoliko godina… Verovatno neće ni uticati na trenutne srednjoročne finansijske izglede EU“, rekao je Merc.
U februaru, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da bi Ukrajina mogla da se pridruži EU pre 2030. godine, pod uslovom da nastavi sa reformama istom brzinom i kvalitetom kao do sada. Ova izjava je izazvala pomešane reakcije, s obzirom na trenutne okolnosti i izazove s kojima se Ukrajina suočava.
Lideri EU su takođe naglasili da bi pristupanje EU predstavljalo najvažniju bezbednosnu garanciju za budućnost Ukrajine. U svetlu trenutne geopolitičke situacije, članstvo u EU bi moglo da doprinese stabilizaciji Ukrajine i jačanju njenog suvereniteta.
Evropska komisija je predložila ambiciozan finansijski plan EU od dva biliona evra za period od 2028. do 2034. godine. U okviru ovog plana, Komisija je izdvojila 100 milijardi evra za Ukrajinu, što je deo šireg odeljka koji se odnosi na troškove proširenja EU. Ova sredstva bi mogla biti ključna u obnovi infrastrukture i podršci ekonomskim reformama u Ukrajini nakon okončanja sukoba.
Iako su ovi planovi ambiciozni, s obzirom na trenutne okolnosti u Ukrajini i izazove s kojima se suočava EU, dolazi do sve većih tenzija između očekivanja Ukrajine i realnosti koje ona mora da savlada. Mnogi analitičari smatraju da bi EU trebala da pruži jasnije smernice i podršku Ukrajini kako bi se olakšao proces pristupanja.
S druge strane, ukrajinska vlada se suočava s velikim izazovima u pogledu reformi i implementacije neophodnih promena koje bi omogućile brži put ka članstvu. U ovom kontekstu, potrebno je posvetiti više pažnje unutrašnjim reformama i jačanju institucija, kako bi se ispunili kriterijumi za članstvo u EU.
Uprkos skepticizmu nekih evropskih lidera, ukrajinska javnost ostaje optimistična u vezi s članstvom u EU, smatrajući to ključnim za budućnost njihove zemlje. Mnogi veruju da će članstvo doneti ne samo ekonomske koristi, već i jačanje demokratije i vladavine prava.
Dugoročno gledano, proces pristupanja Ukrajine EU će zahtevati ozbiljan napor svih strana, uključujući i posvećenost reformama unutar zemlje, kao i podršku iz Brisela. Kako bi se to postiglo, biće neophodno prevazići trenutne izazove i izgraditi čvrste temelje za buduće odnose između Ukrajine i EU.
U svetlu ovih dešavanja, neizvesnost u vezi sa članstvom Ukrajine u EU će se nastaviti, a odluke koje budu donesene u narednim mesecima će imati dugoročne posledice ne samo za Ukrajinu, već i za celokupnu evropsku politiku i stabilnost regiona.
