Sedenje po nekoliko sati svakodnevno može imati negativne posledice po zdravlje, posebno kada je reč o telu i mozgu. Novo istraživanje sa švedskog Instituta Karolinska pokazuje da mentalno aktivne aktivnosti, kao što su pletenje ili rešavanje slagalica, mogu neutralisati štetne efekte sedentarnog načina života. Ova studija proučavala je 20.811 odraslih Šveđana, većinom žena uzrasta između 35 i 64 godine, fokusirajući se na njihovu nedeljnu fizičku aktivnost i vreme provedeno u „mentalno aktivnom“ i „mentalno pasivnom“ sedenju.
Istraživači su prvo intervjuisali učesnike 1997. godine, a zatim ih pratili tokom narednih 19 godina kako bi procenili rizik od demencije i opšte stanje mentalnog zdravlja. Mats Halgren, glavni istraživač, istakao je da su sedentarnim ponašanjem i dugim sedenjem povezani faktori rizika kao što su visok krvni pritisak, bolesti srca, dijabetes i gojaznost. Međutim, naglasio je i važnost mentalne aktivnosti u zaštiti od ovih oštećenja.
Prema Halgrenu, „mozak funkcioniše poput mišića“. Korišćenje mozga na način koji podstiče aktivno razmišljanje može pomoći u smanjenju rizika od demencije. U anketi, „mentalno aktivno“ sedenje obuhvatilo je različite aktivnosti, uključujući kancelarijski rad, sastanke, pletenje i šivenje, dok su pasivne aktivnosti uključivale gledanje televizije ili slušanje muzike.
Studija, objavljena u „American Journal of Preventive Medicine“, otkrila je da su učesnici koji su provodili više vremena u mentalno pasivnom sedenju imali značajno veći rizik od razvoja demencije u budućnosti. Statistički modeli su pokazali da dodavanje jednog sata mentalno aktivnog ponašanja smanjuje rizik od demencije za četiri procenta, dok zamena jednog sata mentalno pasivnog ponašanja sa aktivnim smanjuje rizik za sedam procenata. Kombinovanjem fizičke aktivnosti sa mentalno aktivnim ponašanjem, rizik se smanjuje za čak 11 procenata.
Međutim, istraživanje ima svoja ograničenja. Početna anketa sprovedena je pre skoro tri decenije, kada pametni telefoni, društvene mreže i besciljno listanje nisu postojali. Ranije analize su pokazale da stariji ljudi mogu imati kognitivne koristi od korišćenja telefona, ali manje se zna o uticaju tehnologije na mlađe generacije.
Budući da se studija oslanja na samoprijavljivanje, nije moguće sa sigurnošću tvrditi da li mentalno pasivne aktivnosti povećavaju rizik od demencije ili da li ljudi sa većim rizikom od demencije više praktikuju pasivne aktivnosti. Halgren napominje da, bez obzira na promene u tehnologiji, „putanje koje utiču na demenciju su fundamentalno iste danas kao i pre 30 godina“.
Njegov savet za smanjenje rizika od demencije je jasan – smanjiti vreme provedeno u sedenju i povećati fizičku aktivnost. Čak i male promene mogu imati značajan uticaj na mentalno zdravlje. Na primer, umesto da se provodi vreme pasivno gledajući televiziju, ljudi bi mogli razmisliti o aktivnostima koje uključuju razmišljanje i kreativnost, kao što su umetnost, muzika ili čak učenje novih veština.
Zdrav način života, koji uključuje fizičku aktivnost i mentalnu stimulaciju, može pomoći u održavanju zdravlja mozga i smanjenju rizika od demencije. Istraživanje sa Instituta Karolinska naglašava važnost balansiranja sedentarnog ponašanja sa aktivnostima koje podstiču mentalnu i fizičku angažovanost. U svetu koji postaje sve više digitalizovan, važno je pronaći vreme za aktivnosti koje ne samo da nas drže fizički aktivnim, već i mentalno angažovanim.
U konačnici, ključno je da se svi trudimo da se manje oslanjamo na pasivne oblike zabave i da pronađemo načine kako da ostanemo aktivni i fizički i mentalno, čime možemo doprineti boljem zdravlju i kvalitetnijem životu.
