Ujedinjene nacije su 5. septembra 2026. godine usvojile rezoluciju koja označava značajan korak ka promeni načina na koji su svetovne mape prikazane. Ova rezolucija predviđa fazno odustajanje od korišćenja tradicionalne Merkatorove projekcije, koja je dugo bila standard u kartografiji, u korist novih projekcija koje preciznije prikazuju relativne veličine kontinenata, posebno Afrike.
Merkatorova projekcija, koja je prvi put predstavljena 1569. godine od strane flamanskog kartografa Gerarda Merkatora, postala je široko korišćena zbog svoje sposobnosti da predstavi pravolinijske kursove, što je bilo od suštinske važnosti za pomorsku navigaciju. Međutim, ova projekcija ima značajne nedostatke, jer značajno izobličava veličine zemalja i kontinenata, posebno onih u blizini ekvatora. To dovodi do pogrešnog percepiranja geografskih i političkih proporcija, što može imati dalekosežne posledice na globalnu svest i obrazovanje.
Prema izveštajima Gardijana, nova rezolucija UN-a osmišljenja je kako bi se pružila tačnija reprezentacija sveta, koja uzima u obzir stvarne dimenzije i površine zemalja. U okviru ove inicijative predložene su alternativne projekcije, kao što su Petersova projekcija i Robinsonova projekcija, koje nude drugačiji pogled na svet, posebno u vezi sa afričkim kontinentom.
Jedan od glavnih ciljeva ove promene je povećanje svesti o globalnim pitanjima, kao što su siromaštvo, klimatske promene i nejednakosti, koje najviše pogađaju zemlje u razvoju. Korišćenjem preciznijih kartografskih prikaza, UN se nadaju da će doprineti boljem razumevanju ovih problema i podstaći međunarodnu zajednicu na efikasnije delovanje.
Na međunarodnoj konferenciji koja je prethodila usvajanju rezolucije, mnogi su govorili o važnosti tačne reprezentacije u obrazovanju i politici. „Svet bi trebao da razume stvarne dimenzije i izazove sa kojima se suočavaju zemlje u razvoju“, izjavio je jedan od delegata. „Promena načina na koji prikazujemo svet može uticati na način na koji ljudi razumeju globalne probleme.“
Pored toga, ova rezolucija može biti od značaja za promociju jednakosti u obrazovanju. U mnogim školama širom sveta, tradicionalne mape koje koriste Merkatorovu projekciju mogu doprineti stereotipima i pogrešnim percepcijama o različitim kulturama i zemljama. Uvođenjem novih kartografskih prikaza, učenici će imati priliku da bolje razumeju geografiju i kulturu drugih naroda.
Međutim, promene neće doći preko noći. Rezolucija predviđa postepeno ukidanje Merkatorove projekcije, uz planove za obuku nastavnika i edukaciju o novim projekcijama. Očekuje se da će ovaj proces trajati nekoliko godina, a UN će raditi sa vladama i obrazovnim institucijama kako bi obezbedili da se ova promena uspešno implementira.
Kritičari Merkatorove projekcije često ističu da je ona ne samo geografski netačna, već i politički problematična, jer može doprinijeti percepciji da su zemlje blizu ekvatora manje važne. Ova nova rezolucija može pomoći u ispravljanju tog narativa i omogućiti globalnu zajednicu da prepozna značaj svih zemalja, bez obzira na njihov geografski položaj.
Kao deo ove inicijative, UN takođe planiraju da pokrenu globalnu kampanju koja će podići svest o važnosti tačne kartografije i njenog uticaja na društvo. Ova kampanja će uključivati različite forme medijske komunikacije, od društvenih mreža do obrazovnih programa, sa ciljem da se podstaknu razgovori o globalnim pitanjima i izazovima.
U zaključku, usvajanje rezolucije o faznom odustajanju od Merkatorove projekcije predstavlja važan korak ka pravednijem i tačnijem predstavljanju sveta. Ova promena može imati dalekosežan uticaj na obrazovanje, globalnu svest i međunarodnu saradnju, čineći svet boljim mestom za razumevanje i suočavanje sa izazovima s kojima se svi susrećemo.
