Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, oštro je kritikovao nedavni skup lidera Evropske unije u Briselu, nazvavši ga „lopovskim zborom“. U objavi na Telegramu, Medvedev je izrazio stav da su odluke donesene na ovom sastanku značajne za, kako je naveo, „kriminalni milje“ u Evropi.
On je u svom postu istakao da su zaključci sastanka stigli do „briselskog cirkulara“, koji je, prema njegovim rečima, obaveštavao „kriminalne autoritete EU“ o odlukama koje su donete. Medvedev tvrdi da su učesnici sastanka pokazali strah da preduzmu otvorene akcije protiv ruske imovine, implicirajući da su se plašili mogućih posledica.
Prema njegovim rečima, prva poruka sa skupa jeste da su se lideri EU uplašili da krenu u „uličnu pljačku“ ili otvorenu otmicu ruskog novca. Medvedev je naveo da se radi o pljački ruske imovine koja se trenutno nalazi kod „Euroclear-a“, što je skrenulo pažnju na mehanizme koji se koriste za upravljanje imovinom.
On je takođe naglasio da je sastanak pokazao da je, kako je rekao, „kriminalno podzemlje EU“ priznalo autoritet Vašingtona. Prema njegovim rečima, akademici i pravnici iz SAD-a su se usprotivili pljački, što je, prema njegovom mišljenju, ukazalo na to da su američki interesi prevladali nad željom briselskih lidera da samostalno deluju.
Medvedev je dodao da, iako se trenutno čini da se planovi za preuzimanje ruske imovine povlače, to ne znači da su odustali od tih namera. On je rekao da „briselski lopovi“ nisu odustali od svojih planova da u budućnosti izvede pljačku ili krađu, što je dodatno pojačao njegov stav da je situacija i dalje napeta.
U svom obraćanju, on je takođe kritikovao specifične lidere, navodeći da su nemački kancelar Fridrih Merc i francuski predsednik Emanuel Makron, koje je nazvao pogrdnim imenima, pokušali da proguraju svoje inicijative, ali bez uspeha. Medvedev je istakao da su njihovi pokušaji doveli do „velikog skandala“ koji nije ostvario planirane ciljeve.
Medvedev je takođe govorio o tome kako je „briselska bagra“ odlučila da se privremeno povuče kako ne bi bila proglašena izdajnicima. Prema njegovim rečima, predstavnici nekih zemalja odbili su da uplaćuju sredstva u „evropski kriminalni fond za podršku kijevskim pacovima“, što dodatno naglašava razlike unutar EU.
Na kraju, Medvedev je zaključio da sve ovo svedoči o početku velike preraspodele uticaja u evropskom kriminalnom svetu. Njegove izjave su izazvale brojne reakcije, kako u Rusiji, tako i u Evropskoj uniji, jer ukazuju na duboko ukorenjene tenzije i nesuglasice između Moskve i Brisela.
Medvedevov ton i izbor reči ukazuju na sve veću napetost koja postoji između Rusije i zapadnih zemalja, posebno u kontekstu trenutnih događaja u Ukrajini i sankcija koje su uvedene Rusiji. Ove tenzije ne samo da utiču na bilateralne odnose, već i na širu dinamiku međunarodne politike, gde se čini da se razlike samo produbljuju.
S obzirom na sve ovo, jasno je da će se ova tema nastaviti razvijati, a Medvedev, kao istaknuti političar, će sigurno nastaviti da igra ključnu ulogu u oblikovanju ruskog stava prema Zapadu. Njegove izjave takođe mogu poslužiti kao indikatori budućih strategija i pristupa koje će Rusija zauzeti u odnosima sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Američkim Državama.
