Istraživanje sprovedeno od strane naučnika sa Univerziteta Anglia Ruskin u Kembridžširu otkrilo je zabrinjavajuće informacije o medonosnim pčelama i njihovom uticaju na divlje oprašivače. Prema ovom istraživanju, medonosne pčele ne samo da troše resurse koji su dostupni drugim oprašivačima, već ih i aktivno potiskuju, što može imati teške posledice po biodiverzitet i zdravlje ekosistema.
U istraživanju je analizirano ponašanje oprašivača tokom dve godine, fokusirajući se na interakcije između medonosnih pčela i divljih oprašivača kao što su bumbari, pčele samotarke i osolike mušice, na primer, dok su posetili cvetove kupine i bršljana. Tokom posmatranja, zabeleženo je oko 300 interakcija, koje su pokazale da je medonosne pčele često započinjale sukobe i većinom ih dobijale, terajući druge insekte sa cvetova.
Jedan od ključnih nalaza istraživanja je da su divlji oprašivači izbegavali medonosne pčele u 28,4% interakcija na kupini i 35,6% na bršljanu. U oko 20% slučajeva u kojima su medonosne pčele pobedile u direktnom nadmetanju, uspevale su da fizički potisnu ili oteraju druge oprašivače sa cveta. Ovi podaci ukazuju na direktnu konkurenciju između vrsta, što je ranije bilo manje prepoznato.
Viktorija Bakl, glavna autorka istraživanja, naglašava da je agresivno ponašanje medonosnih pčela verovatno povezano sa njihovim kolonijalnim načinom života, u kojem pčele čuvarice igraju značajnu ulogu u zaštiti košnice. Ovo može objasniti njihovu sklonost ka dominantnom ponašanju kada su u interakciji sa drugim oprašivačima.
Zanimljivo je da je jedina vrsta koja se uspešno suprotstavila medonosnim pčelama bila bršljanova pčela, koja se u Velikoj Britaniji prvi put pojavila 2001. godine i specijalizovana je za ishranu nektarom bršljana. U isto vreme, broj gajenih medonosnih pčela u Velikoj Britaniji je u porastu, sa registrovanim pčelarima koji su se povećali sa 19.000 u 2010. na 47.000 u 2025. godini. Ovaj trend može dodatno povećati konkurenciju za hranu među oprašivačima.
Naučnici takođe upozoravaju da bi povećanje broja košnica moglo dovesti do dodatnog pritiska na divlje oprašivače, što bi moglo dovesti do širenja bolesti, posebno u područjima sa ograničenim resursima. Različite vrste oprašivača su već pod stresom zbog smanjenja staništa i klimatskih promena, a dodatna konkurencija može dodatno ugroziti njihove populacije.
Osim toga, istraživanje je pokazalo da je sa porastom temperature bilo više sukoba među oprašivačima. S obzirom na očekivani rast prosečnih letnjih temperatura u Velikoj Britaniji, naučnici predviđaju da bi konkurencija za hranu mogla postati još izraženija u budućnosti. Ovo je zabrinjavajuće, jer oprašivači igraju ključnu ulogu u ekosistemima i u održavanju poljoprivredne proizvodnje.
U svetlu ovih saznanja, važno je da se preduzmu mere za očuvanje divljih oprašivača i njihovih staništa, kako bi se smanjila konkurencija sa gajenim medonosnim pčelama i osigurao opstanak različitih vrsta. Ova istraživanja podsećaju na složene odnose u prirodi i na potrebu za pažljivim upravljanjem našim ekosistemima, kako bismo očuvali biološku raznovrsnost i zdravlje planete.
