Matica srpska, najstarija kulturna i naučna institucija u Srbiji, proslavlja 200 godina postojanja. Osnovana 1826. godine u Pešti, Matica je kroz dva veka postala čuvar srpskog jezika, književnosti i identiteta, ali i svedok važnih društvenih promena. U intervjuu za Euronews Srbiju, predsednik Matice, profesor dr Dragan Stanić, govorio je o značaju ove institucije, njenim projektima, kao i o mestu koje zauzima u savremenom društvu.
Jedan od ključnih trenutaka u protekloj godini bio je incident tokom Svetosavske akademije, događaja koji je privukao veliku pažnju javnosti i izazvao brojne reakcije. Stanić je istakao da je ulazak studenata na ovu svečanost doživeo kao pritisak i prelivanje društvenih tenzija u prostor koji, kako je naglasio, treba da ostane izvan dnevne politike. On je podsetio da Matica nikada nije želela da deluje u vanrednim društvenim okolnostima, navodeći da je tokom važnih istorijskih događaja, kao što su revolucije i svetski ratovi, prestala sa radom.
„Matica pre svega nikada nije želela da radi kad su vanredne društvene okolnosti. Da bismo postigli onu vrstu fine meditativne smirenosti bez koje nema ni Matice ni ovakvih ustanova, moramo imati normalan ambijent“, rekao je Stanić. On je naglasio da kada se događaji sa ulice preliju u instituciju, to više nisu normalne okolnosti. Posebno ga je pogodilo što je među studentima prepoznao i neke od svojih bivših studenata.
Stanić je izrazio žaljenje što su se studenti odlučili za ovakav pristup u tradicionalnoj ustanovi. On je ponudio dijalog, ali ne u formi prekidanja svečanosti. „Zamolio sam ih da to ne rade tada, ali sam im ponudio da razgovaramo kad god žele. Sa ogromnim žaljenjem sam konstatovao da su odbili razgovor“, istakao je on, dodajući da ga brine dvostruki moral – ponašanje na jedan način, dok se javno deklariraju drugi ciljevi.
U širem društvenom kontekstu, Stanić smatra da blokade univerziteta i škola ne mogu rešiti probleme poput korupcije ili funkcionisanja sudstva. „Nećemo problem u sudstvu rešiti time što proizvodimo novi problem blokirajući univerzitet i visoko školstvo. Tako samo umnožavamo krizu“, naglasio je on.
Na pitanje da li je incident tokom Svetosavske akademije doživeo kao politički pritisak, Stanić je potvrdio, navodeći da su pritisci dolazili i iznutra, preko dela zaposlenih koji su javno iskazivali političke stavove na društvenim mrežama. „Matica mora imati distancu prema svim oblicima dnevno-političkog ponašanja. Poštujemo legalno izabranu vlast, ko god da je dobio legitimitet na izborima“, rekao je.
Iako se suočava s izazovima, Stanić je naglasio da bi Matica bila spremna da posreduje u društvenom dijalogu, pod uslovom da se razgovor vodi uljudno i bez agresije. Osvrnuo se i na značaj kontinuiteta Matice, ističući njen model samoodrživog razvoja, koji smatra aktuelnim i danas.
Govoreći o savremenim projektima, Stanić je naveo da Matica trenutno realizuje više od sto naučnih projekata, među kojima su značajna izdanja kao što su „Srpski biografski rečnik“ i „Srpska enciklopedija“. Ipak, priznao je da se kultura i nauka nalaze na margini društvenih prioriteta, u vremenu kada dominiraju kratke medijske forme.
„Mi u Matici verujemo u spor, smiren razgovor, u predavanje koje traje 45 minuta i zahteva koncentraciju. To je suprotno logici savremenih medija. Bez te koncentracije nema dubine, a bez dubine nema ni ozbiljnog mišljenja“, zaključio je Stanić.
U godini kada obeležava dva veka postojanja, Matica srpska se suočava sa izazovima savremenog društva, nastojeći da očuva prostor dijaloga u podeljenom društvu.
