Oko 1.500 demonstranata marširalo je kroz centar Londona, zahtevajući od britanske vlade da zatvori iransku ambasadu. Ovaj protest se odigrao u vreme kada se sve više glasova čuje protiv režima u Teheranu, a organizatori su istakli da je potrebno da Velika Britanija zabrani Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC), koji je označen kao teroristička organizacija.
Demonstranti su se okupili ispred Dauning strita pre nego što su krenuli ka ambasadi u Vestminsteru. Tokom marša, mnogi su nosili slike iranskog prestolonaslednika Reze Pahlavija, koji živi u egzilu. Jedan od učesnika je izjavio da Pahlavi predstavlja „jedinu alternativu“ trenutnom režimu, naglašavajući da narod Irana ne želi diktaturu, već demokratiju.
Učesnici protesta su nosili transparente sa porukama poput „Iranski narod očajnički želi pomoć predsednika Trampa“, pozivajući na vojnu podršku SAD. Uzvici su se mogli čuti kao „Zatvorite iransku ambasadu“ i „Deportujte iranske diplomate“. Ovi zahtevi odražavaju rastuću frustraciju i nezadovoljstvo iranskih građana prema režimu.
Romana Jasinovska, ukrajinska državljanka koja živi u Londonu, takođe je prisustvovala protestu. Ona je nosila transparent na kojem je pisalo: „Ja sam ukrajinska mama. Ovde sam za svet u kojem moja ćerka i ćerke Irana mogu da dele isto pravo – da budu žene“. Jasinovska je istakla sličnosti između borbe ukrajinskog i iranskog naroda, naglašavajući da oboje žele da žive u slobodi i bez straha od represije.
Demonstranti su se okupili ne samo da bi izrazili svoju podršku narodu Irana, već i da bi ukazali na širu potrebu za ljudskim pravima i slobodama u autoritarnim režimima. Učesnici su se složili da je važno pružiti podršku svima koji se bore za svoja prava, bez obzira na nacionalnost.
Protest je trajao nešto manje od pet sati i protekao je mirno, bez incidenata. Organizatori su se trudili da osiguraju da svi učesnici budu sigurni i da protest ostane miran, dok su istovremeno snažno skretali pažnju na stanje u Iranu i potrebu za međunarodnom podrškom.
Ovaj događaj se dešava u kontekstu šireg pokreta koji se bori protiv iranske vlasti, koja je suočena s velikim pritiscima zbog svojih unutrašnjih i spoljnih politika. Protesti u Iranu su se intenzivirali, posebno nakon smrti Mahse Amini, koja je umrla nakon hapšenja od strane moralne policije zbog navodnog kršenja pravila o nošenju hidžaba.
Demonstracije u Londonu su deo globalne reakcije na te događaje, a mnogi Iranci u dijaspori koriste svaku priliku da skrenu pažnju na situaciju u svojoj domovini. Ove akcije se često organizuju u saradnji s lokalnim organizacijama za ljudska prava, koje se bore za veće svetske akcije protiv autoritarnih režima.
Protesti su takođe odraz sve većeg nezadovoljstva među građanima širom sveta koji se bore za svoja prava i slobode. Organizatori su naglasili da je važno da se čuje glas onih koji se bore protiv represije i da međunarodna zajednica reaguje na te apela.
U zaključku, protest u Londonu nije bio samo lokalni događaj, već deo globalnog pokreta za ljudska prava i slobode. Učesnici su jasno stavili do znanja da su solidarni s iranskim narodom i da će nastaviti da se bore za demokratiju i pravdu, kako u Iranu, tako i širom sveta.
