Danas pokojni Marinko Madžgalj, dvadeset dana pre svoje smrti, ispunio je svoju veliku želju i krstio se u manastiru Ostrog u martu 2016. godine. Njegovo zdravstveno stanje bilo je ozbiljno, što je dodatno otežalo ovaj važan trenutak u njegovom životu. Njegov kum, Dušan Kovačević, bio je od velike pomoći tokom ceremonije, koja je bila emotivna i teška za Marinka, koji je bio izuzetno slab zbog bolesti.
Za vreme krštenja, Marinko je jedva izdržao čitav čin, a fotografije sa ovog značajnog događaja nikada nisu objavljene. Kovačević, koji je bio blizak prijatelj i kolega pokojnog umetnika, istakao je da su svi verovali u čudo i da će im Bog pomoći. U razgovoru za „Informer“, Kovačević je podelio svoja sećanja na to vreme, kada ga je Marinko pozvao i zamolio da mu bude kum. „To je za mene bila velika privilegija. Nisam bio kršten, pa sam prvo morao da primim svetu tajnu da bih bio njegov kum,“ rekao je Kovačević.
Marinko je imao 37 godina kada je odlučio da se krsti, a Kovačević nije želeo da ga ispituje o razlozima te odluke. „Kada je hteo da priča o nečemu, Marinko bi to radio sam. Nismo razgovarali o njegovoj bolesti. To nije želeo, nismo razmišljali o kraju. Pričali smo o planovima, šta je sve pred nama,“ prisetio se Kovačević. Njihova komunikacija bila je ispunjena nadom i optimizmom, bez naglašavanja teške situacije u kojoj se nalazio Marinko.
Posle krštenja, Kovačević se osvrnuo na privatne fotografije koje su snimili. „Nikada ne bih dozvolio da se te naše privatne fotografije objave. Mnogo se fizički promenio. Delovao je umorno i iscrpljeno. Želim da ga ljudi pamte onakvog kakav je bio – lep, veseo, nasmejan, pun života,“ izjavio je Kovačević, naglašavajući želju da Marinko bude zapamćen po svojoj energiji i radosti koju je širio.
Marinko Madžgalj, koji je preminuo u aprilu 2016. godine, danas bi obeležavao svoj 47. rođendan. Njegova smrt ostavila je dubok trag na sve koji su ga poznavali, a sećanja na njega i dalje žive u srcima njegovih prijatelja i porodice. Kovačević je na kraju zaključio da zna da ga sada čuvaju anđeli i da će jednog dana ponovo biti zajedno. „Uostalom, i on zna da se jednog dana moramo ponovo sresti,“ rekao je Kovačević, pokazujući kako je njihovo prijateljstvo ostalo snažno i nakon Marinkove smrti.
Marinko je bio poznat po svom talentu i harizmi, a njegovo nasleđe živi kroz dela koja je ostavio iza sebe. Njegovo krštenje u manastiru Ostrog simbolizuje njegovu potragu za duhovnim smirenjem i verom, čak i u najtežim trenucima njegovog života. Kovačević, kao blizak prijatelj, nastavlja da se seća Marinka sa ljubavlju i poštovanjem, a njegova priča služi kao podsećanje na vrednost prijateljstva, ljubavi i nade u teškim vremenima.
