Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izneo stav da bi Srbija mogla da prihvati članstvo u Evropskoj uniji bez prava veta, što su mnogi analitičari ocenili kao propagandnu manipulaciju umesto stvarne političke volje. Sagovornici „Vijesti“ smatraju da bi ova izjava mogla da predstavlja pritisak na Crnu Goru da se saglasi sa privremenim ograničenjima prava veta.
Strahinja Subotić, viši istraživač u Centru za evropske politike (CEP), ukazuje na to da Vučićeva izjava može biti pokušaj da se dodvori Evropskoj uniji, ali istovremeno smatra da ne donosi ništa konkretno, s obzirom na to da Srbija verovatno neće ostvariti članstvo u doglednom roku. „On nema šta da izgubi ako zastupa ovu opciju za Srbiju“, rekao je Subotić.
Prema njegovim rečima, umesto automatskog odbijanja, Crna Gora bi trebala da razmotri mogućnost ograničenja prava veta, jer bi odbijanje moglo otežati njenu pregovaračku poziciju u odnosu na druge kandidate. Novinar i analitičar Željko Pantelić takođe smatra da Vučićevo stajalište ne signalizira promenu kursa Beograda prema EU, već predstavlja još jednu manipulaciju kako bi se izašlo iz geopolitičkog ćorsokaka.
Vučić je u intervjuu za nemački „Frankfurter algemajne cajtung“ izjavio da je za Srbiju najvažniji aspekt članstva zajedničko tržište i slobodan protok robe, ljudi i kapitala. Ovaj stav se poklapa sa ranijim izjavama albanskog premijera Edija Rame, koji je takođe pristao na članstvo bez prava veta. U međuvremenu, Crna Gora i druge zemlje kandidati, poput Severne Makedonije, javno odbacuju ovu ideju.
Pregovaračka pozicija Srbije dodatno je pogoršana usvajanjem „Mrdićevih zakona“, što je iz Brisela ocenjeno kao „ozbiljan korak unazad“ na putu ka EU. Ove izmene zakona su izazvale zabrinutost zbog ugrožavanja vladavine prava i nezavisnosti sudstva, što predstavlja ključne uslove za napredak ka članstvu. Komisarka za proširenje, Marta Kos, izrazila je nezadovoljstvo ovim promenama i naglasila potrebu za drugačijim pristupom.
Subotić ističe da je važno da Crna Gora nastavi sa napretkom i da se ne može smatrati da će njeno pravo veta biti manje važno zbog njene veličine. Odbacivanje mogućnosti da se razmotri ograničenje prava veta može dovesti do situacije u kojoj će Crna Gora postati izuzetak među zemljama kandidatima koje su spremne na kompromise.
Pantelić smatra da ne postoji ozbiljna većina ili konsenzus za ukidanje prava veta novim članicama. On ukazuje na paradox da najglasniji protivnici prava veta dolaze iz Nemačke, i ističe da bi svaki Pristupni sporazum morao proći kroz odobrenje Ustavnog suda te države.
Subotić dodaje da se razvija konsenzus među članicama EU o potrebi ograničenja prava veta kako bi se izbegla disfunkcionalnost tokom proširenja. On podsća da se ideja o ograničenju prava veta razvila kao način da se obezbedi napredak kandidata bez bojazni da će njihovo članstvo biti blokirano.
Pantelić takođe ukazuje na to da su „Mrdićevi zakoni“ dodatno umanjili Vučićev kredibilitet u EU. On napominje da Srbija nije bila u lošijoj poziciji otkako je svrgut Slobodana Miloševića, ali da je vladavina prava ključna za napredak.
Konačno, Maja Kovačević, dekanka Fakulteta političkih nauka, ističe da Vučić EU šalje poruku da ga više zanima tržište nego vladavina prava i demokratizacija. Ona smatra da je trenutna situacija pogodna za Vučića, jer bi slabljenje EU moglo osnažiti njegovu vlast.
Pantelić zaključuje da zvanična Srbija umesto da se fokusira na proaktivan pristup evropskim integracijama, igra na kartu slabljenja EU, što može dovesti do ozbiljnih problema za budućnost zemlje.
