Srpska malina uskoro će dobiti jasno definisanu oznaku porekla, što će omogućiti da se domaći proizvod izdvoji od uvozne robe i neosporno označi kao plod iz Srbije. Ovaj korak ima za cilj zaštitu kvaliteta i jačanje prepoznatljivosti „crvenog zlata“ na domaćem i inostranom tržištu.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić razgovarao je sa predstavnicima Udruženja Vilamet i proizvođačima maline u Arilju. On je naglasio da država razume značaj malinarstva za izvoz, prihode gazdinstava i opstanak sela, te da će sektor dobiti konkretne mere podrške. Prekomeran uvoz, naročito tokom berbe u Srbiji, neće biti dozvoljen. U prvoj polovini godine, proizvođačima će biti dostupna podrška od 18.000 dinara po hektaru, a isplata se očekuje do kraja marta. U drugoj polovini godine planirano je dodatno povećanje subvencija za voćare, kako bi se dodatno ojačala proizvodnja.
Prema rečima agroekonomskog analitičara Branislava Gulana, Srbija je u 2025. godini proizvela 82.577 tona maline, dok stručnjaci procenjuju da je potencijal znatno veći – između 110.000 i 120.000 tona godišnje, uz uslov obnove zasada kvalitetnim sortama, kontrole uvoza i sistemske podrške države. Gulan upozorava da bez ovih mera postoji rizik od daljeg pada proizvodnje i gubitka tržišnih pozicija.
U analizi Miroslava Zdravkovića, Gulan ističe da je Srbija u trećem tromesečju 2025. godine pala na treće mesto po količini izvoza sa 19.000 tona, dok su Poljska i Ukrajina bile ispred sa 33.000 i 25.400 tona. Ispod Srbije su se našle Kina i Čile. Po vrednosti izvoza, Poljska je ostvarila 95 miliona evra, Srbija 92,9 miliona, a Ukrajina 62,3 miliona evra. Iako je Srbija do trećeg tromesečja bila vodeća po ukupnoj vrednosti izvoza, Gulan napominje da je među najvećim proizvođačima imala najvišu cenu.
Izvozna cena srpske maline porasla je sa 3,54 evra po kilogramu u drugom kvartalu 2025. na 4,88 evra u trećem kvartalu, što je bilo više u odnosu na Poljsku, Ukrajinu, Kinu i Čile. Iako su pojedine zemlje regiona imale više cene, njihova izvozne količine su bile znatno manje. U trećem tromesečju 2025. godine Srbija je zabeležila rekordan uvoz od 5.013 tona zamrznute maline, pri čemu su najveće količine stigle iz Poljske, Ukrajine, Moldavije, Belorusije, Bosne i Hercegovine i Albanije.
Uvođenje jasne oznake porekla trebalo bi da doprinese većoj transparentnosti na tržištu i boljem pozicioniranju domaće maline. Međutim, ostaje pitanje da li će ovaj korak biti dovoljan da se dugoročno poveća cena i stabilizuje proizvodnja. Uvođenje oznake može pomoći u prevazilaženju problema prekomernog uvoza i jačanju konkurentnosti srpske maline, ali će biti potrebno dodatno raditi na unapređenju kvaliteta i obezbeđivanju stabilne potražnje.
U svetlu ovih izazova, bitno je da država i proizvođači zajedno rade na unapređenju sektora malinarstva, kako bi se osigurala održivost i rast ovog važnog segmenta srpske poljoprivrede. Potrebno je ulaganje u edukaciju i modernizaciju proizvodnje, kao i promovisanje srpske maline na međunarodnom tržištu, što će doprineti jačanju njenog ugleda i prepoznatljivosti.
Očekuje se da će nova oznaka porekla doprineti jačanju identiteta srpske maline i omogućiti potrošačima da lakše prepoznaju kvalitetne proizvode, što može rezultirati povećanjem potražnje i boljim uslovima za domaće proizvođače. Na taj način bi se mogla osigurati bolja budućnost za malinarstvo u Srbiji.
