Partija Renesansa, koju predvodi francuski predsednik Emanuel Makron, nedavno je predložila zakon koji bi zabranio nošenje hidžaba devojčicama mlađim od 15 godina. Ovaj predlog dolazi nakon što je Makron naložio ministrima da se pripreme za odgovor na izveštaj koji optužuje grupu Muslimanska braća za sprovođenje tajne kampanje islamizacije Francuske. Bivši premijer i lider partije Renesansa, Gabrijel Atal, izneo je stav da hidžab „ozbiljno potkopava rodnu ravnopravnost i zaštitu dece“, te je predložio uvođenje kazni za roditelje koji prisiljavaju devojčice mlađe od 18 godina da nose veo.
Atalovi predlozi naišli su na oštru kritiku nekih levičarskih poslanika, uključujući Žeroma Geđa iz Socijalističke partije, koji ga je optužio da „juri krajnju desnicu“ i da „okreće francuski sekularizam protiv muslimana“. Ovo ukazuje na duboku podelu u francuskoj politici kada je reč o pitanjima identiteta i sekularizma.
Prema trenutnom francuskom zakonodavstvu, javni službenici, uključujući zaposlene u školama i bolnicama, ne smeju nositi verske simbole, što uključuje i hidžab. Francuska je 2004. godine zabranila devojčicama nošenje marama u državnim školama, a traju rasprave o mogućoj zabrani nošenja marama na domaćim sportskim takmičenjima. Ova rasprava o zabrani hidžaba za mlađe devojčice dolazi u trenutku kada francuska vlada razmatra novi izveštaj o islamizaciji, koji će biti objavljen do kraja nedelje.
Izveštaj koji je naložila vlada optužuje grupu Muslimanska braća da vodi tajnu kampanju kako bi podrila sekularne vrednosti i institucije Francuske. Ovaj izveštaj, koji je izazvao brojne kontroverze, poziva na akciju kako bi se zaustavilo širenje političkog islama, koje se percipira kao pretnja društvenoj koheziji. Članovi muslimanske zajednice i neki akademici kritizirali su izveštaj, smatrajući da on doprinosi stigmatizaciji muslimana u Francuskoj.
Izveštaj opisuje udruženje Muslimani Francuske kao „nacionalni ogranak“ Muslimanske braće, koja je osnovana u Egiptu 1928. godine kao deo pokreta za okončanje kolonijalne vladavine. U svom javnom delovanju, Muslimanska braća teže uspostavljanju šerijatskog prava mirnim političkim sredstvima, ali su u mnogim arapskim zemljama zabranjeni zbog svojih ekstremističkih stavova.
Muslimani Francuske negiraju bilo kakvu povezanost sa Muslimanskom braćom i smatraju da su njihove aktivnosti usmerene ka integraciji i očuvanju svog identiteta u francuskom društvu. Ova situacija dodatno komplikuje već napetu političku atmosferu u zemlji, gde se pitanja identiteta, sekularizma i imigracije često koriste kao političke platforme.
Francuska je poznata po svom sekularizmu, što se ogleda u zakonima koji zabranjuju isticanje religijskih simbola u javnom životu. Ova politika, međutim, izaziva sve više kontroverzi, posebno u svetlu rastuće muslimanske zajednice u zemlji. Pitanje nošenja hidžaba postalo je simbol šireg sukoba između tradicionalnih francuskih vrednosti i sveprisutnih izazova modernog društva.
Zabrana nošenja hidžaba za maloletnice može se smatrati delom šireg trenda u kojem se teži regulisanju verskih izraza u javnom životu, što može imati dalekosežne posledice po slobodu veroispovesti. U tom smislu, debata o hidžabu daleko prevazilazi pitanje odeće; ona se dotiče pitanja identiteta, prava na izražavanje i načina na koji društvo pristupa različitim kulturama i verovanjima.
Uprkos protivljenju i kritikama, čini se da će francuska vlada nastaviti sa svojim planovima, a javnost će pomno pratiti razvoj situacije. Očekuje se da će ovaj predlog izazvati daljnje debate o pitanju sekularizma, identiteta i prava manjina u Francuskoj.
