Proslave francuskog predsednika Emanuela Makrona povodom skorog usvajanja budžeta za 2026. biće kratkog daha. Kada budžet bude odobren, on će postati „lame duck“ (hroma patka – nesposoban za odlučivanje) do predsedničkih izbora narednog proleća. S obzirom na trenutnu političku situaciju, analitičari i politički saradnici ističu da će francuska politika preći u režim kampanje, što može ometati donošenje zakona.
U narednom mesecu očekuju se opšti izbori za lokalne samouprave, gde će građani Francuske birati gradonačelnike i gradska veća u više od 35.000 opština. Nakon toga, pažnja će se skrenuti na trku za predsedničku funkciju. Makron se ne može ponovo kandidovati zbog ograničenja mandata, a ankete sugerišu da bi ga mogao zameniti kandidat krajnje desničarske Nacionalne fronte.
„Ovo je kraj Makronovog mandata“, izjavio je bivši savetnik blizak premijeru Sebastijanu Lekornu. Gabriel Atal, bivši premijer i vođa Makronove partije, potvrdio je da budžet označava „kraj“ Makronovog drugog mandata. Iako se kao predsednik i dalje može osloniti na uticaj u spoljnoj politici i odbrani, unutrašnja politička dinamika ga sputava, posebno zbog izvanredne izborne situacije koja je rezultirala parlamentom bez jasne većine.
Premijer Lekornu uspeo je da izbegne pad zahvaljujući političkoj pameti i nekoliko hrabrih odluka. To uključuje obustavljanje ključne reforme penzija i povlačenje iz obećanja da neće koristiti ustavna „zadnja vrata“ za donošenje zakona bez glasanja. „Lekornu je bio dovoljno pametan da fazu budžeta provede i završi je na visokoj noti“, rekao je ministarski savetnik, naglašavajući veštinu premijera u vođenju ovog procesa.
Ipak, Lekornova odluka da prioritet daje nekontroverznim merama ukazuje na teškoće koje ga očekuju. Njegovi prioriteti uključuju definisanje podele vlasti između centralne vlade i lokalnih vlasti, kao i pojednostavljivanje socijalnih davanja. Takođe planira da rano započne rad na fiskalnim planovima za 2027. kako bi sprečio treću budžetsku krizu zaredom. „Predsednički izbori biće 2027. Moramo se dogovoriti o minimalnom okviru koji će omogućiti zemlji da ide napred“, izjavila je portparolka vlade Mod Brežon.
Lekornu je više puta naglašavao da njegova vlada treba da bude odvojena od trke za predsednika, tvrdeći da su „partijski apetiti“ doprineli budžetskoj krizi i padu njegove prethodne vlade. Međutim, neki francuski zvaničnici sada smatraju da je uspeh oko budžeta možda otvorio vrata Lekornu kao mogućem predsedničkom kandidatu. Istraživač javnog mnjenja Mateo Galar rekao je da je Lekornu postao ozbiljniji kandidat za predsednika, ali je ukazao na to da je prelazak sa premijerske funkcije na funkciju predsednika uvek težak zadatak.
Jedan parlamentarni lider izrazio je sumnju u Lekornove izglede, tvrdeći da će isti „partijski apetiti“ koje je premijer isticao verovatno koštati njegovog posla pre nego što birači izađu na izbore. „Lekornu ima malo prijatelja. Kada budžet bude usvojen, svaka politička grupa će se zabavljati izbacivanjem njega iz kancelarije kako bi postavila svoju zastavu pre predsedničkih izbora“, rekao je lider.
U svetlu ovih političkih previranja, jasno je da se Francuska priprema za turbulentno vreme, kako u pogledu unutrašnje politike, tako i u odnosima sa spoljnom scenom. Predstojeći izbori i previranja unutar vlade postavljaju izazove za sve učesnike, dok se zemlja suočava s potrebom za stabilnošću u ključnim oblastima poput ekonomije i socijalne politike. U tom kontekstu, budućnost Makronove administracije i njegovih naslednika ostaje neizvesna, dok se Francuska priprema za novu političku eru.
