Francuski predsednik Emanuel Makron postavio je rok za premijera Sebastijana Lekornija da do nedelje uveče formira novu vladu, kako bi se osigurala stabilnost vlasti u zemlji. Ova informacija dolazi od neimenovanog zvaničnika partije Renesansa, koji je naglasio da bi konačna odluka o sastavu nove vlade trebalo da bude objavljena najkasnije do ponedeljka ujutru, prema izveštajima televizije BFM.
Makron je zatražio od Lekornija da formira tim od 25 ili 26 ministara i državnih sekretara, koji bi bili politički ukorenjeni u različitim regionima Francuske i sposobni da komuniciraju sa levicom. Ova strategija ukazuje na nameru vlade da stvori širu političku podršku u parlamentu, posebno u svetlu izazova sa kojima se suočava u trenutnoj političkoj klimi.
U međuvremenu, ministar regionalnog planiranja u ostavci, Fransoa Rebsamen, obavestio je Lekornija da neće biti deo nove vlade. On je objasnio da njegova uverenja kao pripadnika levice uključuju posvećenost fiskalnoj i socijalnoj pravdi, kao i smanjenju nejednakosti, što ga je navelo na odluku da se povuče.
Rebsamen je poželeo uspeh novoj vladi, naglašavajući da je Francuskoj potrebna stabilnost. Ovakav razvoj događaja dolazi u trenutku kada Lekorni planira reforme koje bi mogle uticati na budžetske prihode države.
Jedan od ključnih planova novog premijera je uvođenje poreza na pojedince sa godišnjim prihodima većim od 250.000 evra, kako bi se pridobila podrška opozicionih socijalista za budžet 2026. godine. Ova informacija je objavljena u finansijskom dnevniku „L’eko“, koji je takođe izneo da bi Lekorni mogao da uvede dve mere usmerene na bogate građane.
Prva mera podrazumeva obnavljanje jednokratnog poreza, poznatog kao CDHR (diferencijalni doprinos na visoke prihode), koji je prethodno uveo bivši premijer Fransoa Bajru. Ovaj porez ima za cilj da osigura da svi domaćinstva sa visokim prihodima plate najmanje 20% svog prihoda na ime poreza. Ovaj korak se smatra važnim za sprečavanje poreske evazije i osiguranje pravednijeg oporezivanja.
Druga mera usmerena je na suzbijanje prakse superbogatih da koriste holding kompanije kao način izbegavanja poreza. Prema izveštajima, Ministarstvo finansija identifikovalo je oko 30.000 finansijskih struktura koje bi mogle biti obuhvaćene ovom merom. Ove strukture često ubiraju dividende, ali nikada ne redistribuiraju sredstva, čime izbegavaju plaćanje poreza na dobit.
Očekuje se da će mere koje se odnose na holding kompanije doneti više od milijardu evra u budžet 2026. godine, a zajedno sa drugim planiranim merama, ukupni očekivani doprinos od najbogatijih pojedinaca mogao bi iznositi između četiri i 4,5 milijardi evra. Ove reforme su deo šire strategije Lekornija da osigura stabilnost francuskog budžeta i pruži potrebnu podršku javnim uslugama.
Lekorni je postao peti premijer Emanuela Makrona u poslednje dve godine, nakon što je parlament smenio Bajrua zbog njegovih planova o budžetskom smanjenju od 44 milijarde evra. Ova česta promena na premijerskoj poziciji ukazuje na nestabilnost vlade, koja se suočava sa izazovima kako unutar tako i van granica zemlje.
U zaključku, predstojeće formiranje nove vlade i planirane reforme predstavljaju ključne korake za vraćanje poverenja građana u vlast i stabilizaciju francuskog budžeta. Lekornijeva sposobnost da sastavi tim koji će imati podršku različitih političkih strana biće od suštinskog značaja za uspeh njegovih planova u narednim mesecima.
