Francuski poslanik levice i predsednički kandidat Fransoa Rifen nedavno je osudio predložene pogodnosti koje će predsednik Emanuel Makron imati nakon završetka svog drugog mandata, nazivajući to „skandalom“. Rifen je posebno istakao da se u predlogu budžeta za 2027. godinu planira dodela dodatnih devet zaposlenih za bivše predsednike Francuske, kao i izdvajanje od 2,3 miliona evra za prostorije koje će Makron koristiti nakon odlaska iz Jelisejske palate.
Rifen je u intervjuu za televiziju BFM istakao da bi, s obzirom na rezultate Makronovog mandata, trebalo da se razmotri da ne bude izdvojeno nijedan evro za njegovu budućnost. Ova izjava dolazi u kontekstu budžetskog predloga koji je trenutno u postupku u francuskoj Skupštini. Rifen je sugerisao da su troškovi koje država planira da snosi za bivše predsednike preveliki, posebno u svetlu toga što je Makron bio podložan kritikama tokom svog mandata.
Predlog budžeta, prema izveštaju specijalne izveštiteljke Odbora za finansije francuskog parlamenta, Mari-Kristin Dalo, uključuje plan da se 2,3 miliona evra iskoristi za postavljanje kancelarija za Makrona na period od šest godina. Ovo uključuje i troškove radova na obezbeđivanju prostora. Informacija o ovim iznosima prvi put je objavljena na portalu Politiko, gde je iz Jelisejske palate istaknuto da je reč o preventivnoj proceduri koja se oslanja na prethodna iskustva bivših predsednika.
Prema zakonodavstvu iz 2016. godine, bivši predsednici Francuske imaju pravo na određeni broj stalnih saradnika, uključujući šefa kabineta i nekoliko visokih saradnika. Ova prava važe za period od pet godina nakon prestanka mandata, nakon čega bivši predsednik može zadržati samo tri saradnika. Ova pravila su postavljena kako bi se osiguralo da bivši lideri imaju potrebnu podršku dok se prilagođavaju svom novom statusu.
Troškovi države za bivše predsednike, poput Nikole Sarkozija i Fransoa Olanda, u prethodnoj godini iznosili su značajne sume, odnosno 756.463 i 665.477 evra, što ukupno čini 1,42 miliona evra. U poređenju sa 1,39 miliona evra potrošenih u 2024. godini, ovi troškovi pokazuju trend stabilnosti, ali i potrebu za preispitivanjem.
Rifen je istakao da su ovakvi troškovi neprihvatljivi, posebno u svetlu ekonomskih izazova sa kojima se Francuska suočava. Njegove tvrdnje dolaze u vremenu kada građani traže odgovore na pitanja o efikasnosti vlade i upotrebi javnih sredstava. Kritika koja dolazi od poslanika levice ukazuje na šire nezadovoljstvo u društvu u pogledu načina na koji se troše resursi i kako se upravlja budžetom.
Ova situacija dodatno naglašava potrebu za transparentnošću i odgovornošću u upravljanju javnim sredstvima. Građani Francuske očekuju da njihovi lideri budu primer u korišćenju državnih resursa, a ne da se oslanjaju na privilegije koje mogu delovati kao nepotrebne ili prekomerne.
U svetlu svih ovih dešavanja, važno je napomenuti da se predloženi budžet za 2027. godinu još uvek razmatra i može doći do izmena. Međutim, Rifenova kritika i stavovi koje je izneo mogu uticati na javno mnjenje i na to kako će se političke stranke pozicionirati u predstojećim izborima.
Sve u svemu, pitanje pogodnosti bivših predsednika i način na koji se upravlja budžetom postaje sve važnije u francuskoj političkoj areni. Građani će sigurno pratiti kako se situacija razvija i kakvi će biti konačni ishodi predloženih mera.
