Francuski predsednik Emanuel Makron se suočava sa bezpresedanim padom popularnosti, prema poslednjim rezultatima istraživanja javnog mnjenja. Anketa koju je sprovela kompanija Verian grup, a objavio list Figaro, pokazuje da Makronov rejting podrške iznosi samo 11 odsto. Ovaj rezultat predstavlja najniži procenat podrške za bilo kog predsednika Francuske u poslednjih 50 godina.
U anketi je učestvovalo 1.000 ljudi, a rezultati jasno ukazuju na to da se Makron suočava sa ozbiljnim izazovima u očima javnosti. Ovaj pad popularnosti nije iznenađujući s obzirom na brojne kontroverze i izazove s kojima se suočavao tokom svog mandata. Slično je bilo i sa njegovim prethodnikom, Fransoa Olandom, koji je takođe dostigao 11 odsto podrške krajem 2016. godine, neposredno pre nego što je objavio da se neće kandidovati za drugi predsednički mandat.
Makron i Oland sada dele titulu najmanje popularnog predsednika Francuske od 1970-ih, kada je počelo sprovođenje mesečnih istraživanja od strane Figaroa. Ova situacija ukazuje na ozbiljnu krizu poverenja među francuskim građanima prema svojim liderima.
Razlozi za ovako nizak rejting podrške su višestruki. Tokom poslednjih godina, Makron se suočio sa nizom protesta, uključujući i poznate „žute prsluke“, koji su se protivili njegovim ekonomskim reformama. Ove reforme, iako su imale za cilj modernizaciju francuske ekonomije, često su doživljene kao nepravde prema radničkoj klasi. Osim toga, mnogi građani su nezadovoljni zbog visoke inflacije i rastućih troškova života, što je dodatno pogoršalo njegov imidž.
Pored ekonomskih problema, Makronova odluka o reformi penzionog sistema izazvala je veliku kontroverzu i protivljenje. Mnogi su smatrali da su reforme nepravedne prema radnicima i da će otežati pristup penzijama. Ova politika je izazvala masovne proteste i štrajkove, koji su dodatno umanjili njegovu popularnost.
Kada se sagleda šira slika, vidljivo je da se Francuska suočava sa velikim izazovima, uključujući i političku polarizaciju. U vreme kada se čini da su stranke desnice i levice sve popularnije, Makronovo središnje mesto na političkom spektru postaje sve manje privlačno za birače. Mnogi se okreću ekstremnijim opcijama, tražeći rešenja za probleme koji ih muče.
Osim toga, Makron se suočava sa problemima unutar svoje stranke, La République En Marche! (LREM), koja se bori da zadrži koheziju i podršku među svojim članovima. Ova nesigurnost unutar stranke dodatno komplikuje njegovu situaciju, jer bi mogao izgubiti podršku potrebnu za dalje sprovođenje svojih politika.
Francuska je takođe suočena s izazovima na međunarodnom planu, uključujući odnose s EU i globalne geopolitičke tenzije. Mnogi građani izražavaju zabrinutost zbog načina na koji Makron upravlja tim pitanjima, što dodatno utiče na njegovu popularnost.
Kao rezultat svega ovoga, Makron se nalazi u veoma teškoj poziciji. Sa samo 11 odsto podrške, suočava se s mogućnošću da neće moći da završi svoj mandat ili da ne bude ponovo izabran na sledećim izborima. Njegov pad popularnosti može imati dugoročne posledice po francusku politiku, kao i po evropske institucije, koje se suočavaju sa sve većim izazovima u pogledu stabilnosti i demokratije.
U svetlu ovih okolnosti, biće zanimljivo pratiti kako će se situacija razvijati u narednim mesecima i da li će Makron uspeti da povrati poverenje građana. Njegove buduće odluke i strategije će biti ključne u oblikovanju političkog pejzaža Francuske i njenog mesta unutar EU.
