Predsednik Francuske Emanuel Makron imenovao je Sebastijana Lekornija za novog premijera, samo 24 sata nakon što je prethodni premijer Fransoa Bajru smenjen usled glasanja o poverenju. Lekorni, koji je bio među favoritima za ovu funkciju, dobio je zadatak da konsultuje političke stranke kako bi se usvojio sledeći francuski budžet. Bajru je podneo ostavku nakon što je posetio predsednika, čime je otvoren put za Lekornija da postane peti premijer u Makronovom drugom mandatu.
Lekorni se suočava sa sličnim izazovima kao i njegov prethodnik, uključujući pokušaj da progura budžet sa uštedama kroz parlament, uprkos nedostatku većine. Francuska se trenutno suočava sa rastućim javnim dugom koji je na početku godine dostigao 3,3 biliona evra, što predstavlja 114 odsto BDP-a. Bajru je predložio uštede od 44 milijarde evra, ali je njegovo glasanje o poverenju bilo osuđeno na neuspeh. Nacionalna skupština je odlučila da smeni njegovu vladu rezultatom od 364 glasa za smenu naspram 194 protiv.
Glavni razlog za pad vlade bio je predlog budžeta za 2026. godinu. Sofija Kacenkova, dopisnica Euronewsa iz Pariza, ističe da je Bajruov predlog bio usmeren na smanjenje velikog trgovinskog deficita Francuske, koji je prošle godine iznosio 5,8 odsto BDP-a. Kako bi smanjio deficit, planirao je uštede od 44 milijarde evra, što je ogromna suma. Jedan od najkontroverznijih predloga bio je ukidanje dva neradna dana državnih praznika, što bi značilo da bi Francuzi morali da rade dva dana godišnje duže.
Kacenkova naglašava da su gotovo sve stranke na političkoj sceni saglasne da Francuska ima problem sa javnim finansijama koje nisu u dobrom stanju. Postoje velike podele o tome kako rešiti ovaj problem, bilo reformama socijalnog sistema ili povećanjem poreza. Na primer, Socijalistička partija predlaže uvođenje novog poreza na ultrabogate, dok desničarska stranka Nacionalno okupljanje poziva na smanjenje koristi za strance i smanjenje uplata Francuske u budžet Evropske unije.
Kacenkova podvlači da iako se svi slažu da trenutna situacija nije dobra, predložena rešenja su međusobno suprotstavljena, što dovodi do dubokih podela i otežava upravljanje Francuskom. Ova situacija stvara dodatne izazove za Lekornija, koji će morati da pronađe način da prevaziđe razlike među političkim strankama i osigura stabilnost vlade.
U svetlu ovih dešavanja, francuska vlada se suočava sa promenljivim političkim okruženjem, gde su reforme i ekonomske mere često podložne kritikama i otporu. Lekorni će morati da razvije strategiju koja će zadovoljiti različite interese i obezbediti da se budžetski planovi uspešno realizuju. Njegova sposobnost da pregovara sa opozicijom i pronađe zajednički jezik sa političkim protivnicima biće ključna za njegovu uspešnost na novoj poziciji.
Dok se situacija u Francuskoj razvija, pažnja će biti usmerena na to kako će Lekorni upravljati izazovima koje donosi budžetska kriza i kako će se nositi sa rastućim nezadovoljstvom građana. U ovom trenutku, suočavanje sa ekonomskim problemima i jačanje javnih finansija biće prioriteti za novu vladu. Ukoliko Lekorni uspe da izgradi konsenzus među strankama i implementira efikasne mere, mogao bi da ostavi značajan trag na francuskoj političkoj sceni.
U svakom slučaju, pred njim je težak zadatak koji zahteva mudrost, strpljenje i sposobnost da se pronađe rešenje koje će zadovoljiti sve strane. U narednim mesecima, francuska vlada će morati da pokaže spremnost na reforme i prilagođavanje kako bi se suočila sa izazovima koji su pred njom.
