Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski je danas izneo ozbiljne kritike na račun evropskih integracija svoje zemlje, ističući da je Severna Makedonija „žrtva klasičnog ‘bulinga’“ od strane zemalja članica Evropske unije. On je naglasio da se napredak prema članstvu u EU ne meri prema postignutim reformama, već na osnovu bilateralnih pitanja i uslova koje postavljaju druge države.
Mickoski je ukazao na to da se, ukoliko se realnost sa kojom se zemlja suočava ignoriše, put ka EU postaje sve teži, sa brojnim preprekama. Prema njegovim rečima, „Makedonija je žrtva klasičnog ‘bulinga’ od zemalja članica koje iznutra ucenjuju njenu integraciju“, naglašavajući da se napredak ne vrednuje prema stvarnim rezultatima, već prema tome da li će država menjati ključne aspekte svog identiteta, kao što su Ustav, ime, zastava i novčanice.
Ovaj pristup je, kako je rekao Mickoski, možda jedinstven slučaj u Evropi, jer se proces evropskih integracija ne zasniva na sistemu zasluga, već na bilateralnim pitanjima, što narušava kredibilitet same Evropske unije. On je naveo primer spora između Hrvatske i Slovenije koji je rešen kao bilateralno pitanje nakon što je Hrvatska postala članica EU, uz arbitražni postupak, dok takav pristup nije primenjen na Severnu Makedoniju.
Mickoski se osvrnuo i na prethodne vlade koje su, suočene s neuspehom u borbi protiv kriminala i korupcije, bile spremne da prihvate različite uslove kako bi zadržale vlast. On je ocenio da takva praksa nije održiva i da je neophodno postaviti jasne i čvrste kriterijume za napredak.
Premijer je takođe govorio o inicijativama koje se odnose na koncept „prve i druge lige“ država članica EU, koji podrazumeva postepenu integraciju uz zaštitne mehanizme. Ovaj koncept postaje sve prisutniji u političkim krugovima u Briselu, a Mickoski ga vidi kao potencijalno rešenje za trenutnu situaciju.
Na nedavnoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, jedan od govornika je ocenio da je odnos prema Makedoniji „kriminalan“ i da nije u skladu sa vrednostima koje su postavili osnivači EU, kao što su Konrad Adenauer, Robert Schuman i Alčide de Gasperi. Ove ocene dodatno oslikavaju frustracije koje Makedonija doživljava u svom putu prema članstvu u EU.
Mickoski je naglasio da makedonski narod ima bogatu tradiciju, kulturu i nasleđe, i da je uvek bio na strani evropskih vrednosti i saveznika. Njegovo obraćanje je poziv na preispitivanje trenutne politike prema Severnoj Makedoniji, kao i na potrebu za većim poštovanjem i razumevanjem unutar evropskih institucija.
Sve u svemu, Mickoski je istakao da je važno da se Severna Makedonija ne tretira kao „žrtva“ već kao aktivni učesnik u procesu evropskih integracija. On je pozvao na pravedniji pristup koji bi trebao da se zasniva na realnim postignućima i napretku u reformama, a ne na bilateralnim pitanjima koja često nemaju veze sa stvarnim stanjem u zemlji.
Makedonija želi da postane deo EU, ali traži da to bude na temelju svojih zasluga i postignuća, a ne na osnovu pritisaka i ultimatuma drugih država. U tom smislu, Mickoski poziva sve relevantne aktere da prepoznaju važnost poštovanja suvereniteta i identiteta Severne Makedonije, dok se zemlja suočava s izazovima na svom putu ka evropskoj budućnosti.
