Majkl Daglas je prvobitno bio izabran za ulogu Vilijama Šoa u gusarskoj avanturi Renija Harlina iz 1995. godine, „Ostrvo gusara“ (Cutthroat Island). Planirano je da glumi zajedno sa Đinom Dejvis, tadašnjom Harlonovom ženom, u ovom piratskom filmu smeštenom na otvorenom moru. Iako bi Daglas i Dejvis činili snažan par na ekranu, sudbina je imala druge planove.
Prema izveštaju Njujork Tajmsa, Daglas je brzo shvatio da se nalazi u situaciji koja se kretala ka katastrofi. Pristao je na ulogu pod uslovom da dobije isto vreme na ekranu kao Dejvis. Kada je postalo jasno da neće biti u centru pažnje, Daglas je odlučio da napusti projekat. „Jednostavno se nisam osećao prijatno u toj ulozi. Nisam to video na papiru i nisam znao u kom pravcu će ići. Bilo mi je neprijatno i želeo sam da odustanem,“ izjavio je glumac.
Neimenovani izvršni producent je dodatno komentarisao haotičnu situaciju na setu. „Trošili smo novac kao ludi, a scenario se neprestano prepravljao. Film je postajao Renijev film za Đinu. Majkl se uznemirio kada je shvatio šta se dešava. Ali ne krivim ga. To je bila nemoguća situacija,“ rekao je producent. Daglasovo povlačenje iz filma pokrenulo je lančanu reakciju koja je imala nesagledive posledice.
Potraga za novim glumcem bila je izazovna. Mnogi poznati glumci, uključujući Rasela Kroua, Lijama Nison, i Toma Kruza, odbili su ulogu pre nego što je na kraju angažovan Metju Modin. Iako je Modin imao izvesnu prepoznatljivost, njegovo ime nije moglo da se meri sa onima koji su prethodno odbili ponudu. Prema Far Out Magazinu, Daglasovo povlačenje je značilo da je Harlin izgubio kontrolu nad ključnim odlukama u produkciji.
Nažalost, sav taj haos doveo je do toga da „Ostrvo gusara“ postane jedan od najvećih filmskih promašaja svih vremena. Film je izgubio skoro 150 miliona dolara, što je gotovo uništilo produkcijsku kuću Carolco Pictures. U isto vreme, serija uspeha Đine Dejvis naglo je prekinuta. Gusarski filmovi, koji su uživali određenu popularnost, postali su „zabranjena“ zona sve dok se žanr nije ponovno oživeo serijalom „Pirati sa Kariba“.
„Ostrvo gusara“ je postalo simbol neuspeha u filmskoj industriji. Iako su produkcijske kuće često rizikovale sa skupim projektima, ova avantura je pokazala koliko može biti opasno kada se nepostavljaju jasni ciljevi i kada se ne zna pravac u kojem film treba da ide. Daglasovo povlačenje je možda izgledalo kao individualna odluka, ali je imalo dalekosežne posledice po ceo projekt.
U analizi ovog filma, kritičari se često vraćaju na pitanje šta bi se desilo da je Daglas ostao u projektu. Mnogi smatraju da bi njegov prisustvo donelo dodatnu težinu i ozbiljnost, što bi moglo da spasi film od katastrofe. Sa druge strane, neizvesnost oko scenarija i stalne promene su dodatno otežali situaciju.
Na kraju, „Ostrvo gusara“ ostaje kao opomena za filmsku industriju o rizicima i nepredvidivost u produkciji. S obzirom na ogroman novac uložen, plus reputaciju koja je izgubila svoj sjaj, ovaj film će se verovatno pominjati još dugo kao primer loše procene i nedostatka kreativne vizije. Učestvujući u proizvodnji, svi uključeni su naučili tešku lekciju o važnosti stabilnosti i jasnoće u kreativnom procesu.
