Maj 2025. godine obeležen je kao drugi najtopliji maj u istoriji merenja globalnih temperatura, prema podacima evropskog servisa za klimatske promene Kopernikus. Ovaj izveštaj je još jednom skrenuo pažnju na sve ozbiljnije klimatske promene koje utiču na čitavu planetu. Pored toga, april 2025. godine takođe se svrstao među najtoplije aprile, dok je mart te godine bio najtopliji mart ikada zabeležen.
U svetlu ovih podataka, naučnici izražavaju zabrinutost zbog mogućih sušnih uslova koji se očekuju širom Evrope. Ukoliko tokom leta ne dođe do značajnijih padavina, postoji opasnost od nestašice vode, što bi moglo imati ozbiljne posledice po poljoprivredu i snabdevanje stanovništva. Poljoprivrednici su već počeli da prijavljuju štete na usevima, a situacija bi mogla dodatno da se pogorša ukoliko se klimatski trendovi nastave.
Prema istraživanju, prosečna globalna temperatura vazduha u maju iznosila je 15,79 stepeni Celzijusa. Ovaj podatak predstavlja porast od 0,53 stepena u odnosu na prosek za period 1991–2020, kao i povećanje od čak 1,4 stepena u poređenju sa referentnim nivoom iz predindustrijskog doba, koji se definiše kao period od 1850. do 1900. godine. Ovi podaci ukazuju na alarmantne klimatske promene koje se dešavaju na globalnom nivou.
Klimatske promene već imaju značajan uticaj na životnu sredinu, uključujući i porast nivoa mora, učestalije i intenzivnije vremenske nepogode, kao i promene u obrazcima padavina. Ove promene utiču na ekosisteme, poljoprivredu, ali i na zdravlje ljudi. Sa svakim godinom koja prolazi, rizici od ekstremnih vremenskih uslova postaju sve veći, a posledice se osećaju u svim delovima sveta.
U Evropi, sušne godine i nedostatak padavina postali su sve učestaliji, što može ozbiljno ugroziti poljoprivrednu proizvodnju. Mnogi poljoprivrednici se suočavaju s izazovima koji su proizašli iz promena u klimi, što uključuje smanjenje prinosa i povećanje troškova navodnjavanja. U nekim regijama, to može dovesti do potpunog gubitka useva, što ima direktne posledice na ekonomiju i snabdevanje hranom.
Osim poljoprivrede, klimatske promene takođe utiču na vodne resurse. Sa sve većim potrebama za vodom u urbanim sredinama, kao i u poljoprivredi, sušni uslovi mogu dovesti do nestašice vode. U mnogim evropskim zemljama, vlade su već počele da preduzimaju mere kako bi se prilagodile ovim promenama, uključujući bolje upravljanje vodnim resursima, promociju efikasnijih metoda navodnjavanja i podršku poljoprivrednicima u prilagođavanju novim klimatskim uslovima.
U svetlu ovih događaja, važno je da se svi nivoa društva uključe u borbu protiv klimatskih promena. Od pojedinaca do vlada, kolektivna akcija je ključna za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i za očuvanje životne sredine. Takođe, edukacija i podizanje svesti o potrebama očuvanja resursa i zaštite životne sredine postaju sve važniji.
U zaključku, klimatske promene su realnost s kojom se svet suočava, a podaci o rekordnim temperaturama u maju 2025. godine su još jedan znak hitne potrebe za akcijom. Sušni uslovi, moguće nestašice vode, kao i štete na poljoprivrednim usevima predstavljaju ozbiljne izazove. Kako bi se prevazišli ovi problemi, potrebno je delovati odmah i kolektivno, kako bismo osigurali održivu budućnost za sve nas.
