U Srbiji je sastav Regulatornog tela za elektronske medije (REM) postao tema od velikog značaja, kako ističe mađarski list Nepsava. Evropska komisija je više puta zahtevala od srpske vlade da obezbedi funkcionalnost REM-a, što je bio uslov za napredak u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji. Međutim, vlast u Beogradu nije pokazala interes za obezbeđivanje efikasnog rada ovog tela.
Umesto toga, vlada je otvoreno kritikovala nezavisne članove REM-a, a u telu je došlo do blokade zbog različitih stavova među članovima koji su bliski vlastima i onima koji se opredeljuju za opoziciju. Ova situacija je dovela do ostavki više članova. Ipak, bivši nezavisni članovi REM-a, koji su ranije napustili svoje funkcije, odlučili su da se vrate u novi Savet. Odluka Dubravke Valić Nedeljković, Ire Prodanov Krajišnik, Mileve Malešić i Rodoljuba Šabića zasniva se na proceni da ih vlast pokušava predstaviti kao saboteri.
Postavlja se pitanje kako je moguće da se članovi koji su podneli ostavke vrate na svoja mesta. Prema pravnom tumačenju, njihova ostavka je bila politička izjava koja u pravnom smislu nije imala dejstvo, pošto njihov mandat formalno još nije ni počeo. Nezavisni članovi su u saopštenju naglasili da odluka Narodne skupštine ima obavezujuću snagu i retroaktivno dejstvo, što je stvorilo novu pravnu situaciju.
U isto vreme, pozdravili su činjenicu da je vlast bila primorana da odustane od kandidata koji je ranije bio favorizovan, a čija je kandidatura izazvala talas ostavki. Da su nezavisni članovi odbili da preuzmu funkcije, vlast bi mogla da ih optuži da ometaju rad državnih organa. Tako bi vlast prebacila odgovornost za nefunkcionalnost REM-a na civilno društvo i građane koji su se zalagali za nezavisan regulatorni nadzor.
Zbog pritiska Evropske komisije, vlast u Beogradu je pokušala da preusmeri tok događaja tako da se, ukoliko nezavisni kandidati odbiju da preuzmu funkcije, pred Zapadom okrive za zastoj u sprovođenju reformi. Rodoljub Šabić, advokat i bivši ministar, ocenio je da je stanje na medijskom tržištu u Srbiji katastrofalno i da su mnogi mediji postali platforme za brutalne političke i lične obračune.
Upravni odbor Radio-televizije Srbije (RTS) ne funkcioniše, a jedno od novinarskih udruženja dovelo je u pitanje verodostojnost diplome novoimenovane generalne direktorke, Manje Grčić. Regulatorno telo je godinama bilo zapostavljeno, a često nije jasno ko je nadležan da sazove sednicu. Nezavisni članovi pokušavaju da obavljaju svoj posao očekujući minimum konstruktivnosti od bliske vlasti, uz zadržavanje prava da ponovo podnesu ostavke u slučaju kršenja dogovora.
Funkcionalnost REM-a je ključna za obezbeđivanje uravnoteženog informisanja, a članovi koji su se vratili u Savet nastoje da iskoriste međunarodnu pažnju kao podršku u unutrašnjim borbama unutar regulatornog tela. U pozadini događaja u Vojvodini i Beogradu postoji i mađarska unutrašnjopolitička dimenzija, povezana sa politikom Viktora Orbana, koji je vršio pritisak na institucije vojvođanskih Mađara.
Saša Mirković iz Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) istakao je da je raniji otpor nezavisnih članova sprečio izbor osobe koja bi u Savetu zastupala političku liniju Viktora Orbana. Budući izbor devetog člana Saveta REM-a biće ključan za funkcionisanje ovog tela. Ako Mađarski nacionalni savet, koji upravlja Savezom vojvođanskih Mađara, i dalje ima odlučujuću ulogu, to bi moglo dovesti do izbora osobe koja će zastupati političku doktrinu Petra Mađara.
Ova situacija može značajno uticati na demokratizaciju medijskih prilika u Srbiji. Savez između vlasti u Budimpešti i Beogradu vidljiv je i u oblasti medija, gde se centralizovani modeli informisanja pojavljuju u upravljanju medijima u Srbiji. Vlast u Budimpešti želi da očuva kontrolu nad medijima na mađarskom jeziku u Vojvodini.
S obzirom na duboku podeljenost Saveta REM-a, gde se četiri nezavisna stručnjaka nalaze nasuprot članovima koje je delegirala vlast, očekuje se da će Savet moći da donosi odluke o pitanjima za koja nije potrebna dvotrećinska većina. Očekuje se da će nezavisni članovi, uz podršku međunarodne zajednice, raditi na usklađivanju propisa i sprečavanju prikrivenih predizbornih aktivnosti političara vladajuće stranke.
Mađarski nacionalni savet predstavlja zvanični organ mađarske zajednice u Vojvodini, a tokom protekle decenije bio je pod kontrolom Saveza vojvođanskih Mađara. Mediji u Vojvodini funkcionišu pod strogim partijskim nadzorom, a institucija služi kao kanal za sprovođenje politike iz Budimpešte u Srbiji.
