Mađarska će od sledeće godine uvesti porez na bogatstvo, što je najavio premijer Peter Mađar, potvrđujući svoje predizborno obećanje da će bogati snositi veći deo javnih obaveza. Ovaj porez će se primenjivati na imovinu koja prelazi vrednost od milijardu forinti, što je otprilike 3,1 milion dolara, dok će porez na imovinu iznad 100 milijardi forinti biti 1,5 odsto. Ova informacija je objavljena na društvenoj mreži Fejsbuk, a prenosi ju je portal Index.hu.
Mađar je u aprilu ostvario ubedljivu pobedu na izborima, uz oštar stav protiv korupcije koja je bila prisutna tokom šesnaestogodišnje vladavine Viktora Orbana. Tokom ovog perioda, stvorena je nova klasa bogataša bliskih politici, uključujući i Orbanovu porodicu. Premijer Mađar se osvrnuo na novopečene milijardere koji su lobirali protiv ovog poreza, savetujući ih da pošteno izmiruju svoje obaveze prema državi.
U poslednje vreme, predlozi o oporezivanju bogatstva postaju sve popularniji širom sveta, dok političari nastoje da povećaju finansiranje javnih usluga i smanje ekonomsku nejednakost. U Mađarskoj, prema najnovijoj listi bogataša magazina Forbs, postoji 28 pojedinaca čije bogatstvo prelazi 100 milijardi forinti. Lorinc Mesaroš, blizak prijatelj Viktora Orbana, nalazi se na vrhu ove liste sa imovinom procenjenom na 5,5 milijardi dolara, a njegovi poslovni interesi obuhvataju različite sektore kao što su bankarstvo, energetika, turizam, građevinarstvo i poljoprivreda.
Porez na bogatstvo koji je najavio premijer Mađar plaćaće se jednom godišnje, a pojedinci će sami podnositi poreske prijave. Samo oni koji imaju imovinu veću od milijardu forinti biće obavezni da podnesu potrebnu dokumentaciju do 31. avgusta sledeće godine, na osnovu procene vrednosti imovine sa kraja 2026. godine.
Mađar nije precizirao koliko će prihod od ovog poreza doprineti budžetu, ali će biti deo nacrta budžeta za narednu godinu, čije se objavljivanje očekuje do 15. oktobra. Ovaj budžet se smatra testom posvećenosti vlade budžetskoj konsolidaciji i održivoj fiskalnoj politici.
Premijer je takođe naglasio da je cilj smanjiti budžetski deficit na 3 odsto bruto domaćeg proizvoda do 2030. godine, kako bi Mađarska ispunila kriterijume za pridruživanje evro zoni, uključujući i one koji se odnose na dug i deficit. Uvođenje poreza na bogatstvo predstavlja značajan korak ka smanjenju ekonomske nejednakosti i jačanju fiskalne stabilnosti zemlje.
Ova reforma dolazi u trenutku kada mnoge zemlje širom sveta razmatraju slične mere kako bi se suočile s rastućim troškovima života, posebno nakon globalne pandemije koja je dodatno pogoršala ekonomske razlike. Mađarska se pridružuje ovom trendu, a odluka premijera Mađara može biti signal drugim državama o potrebi za promišljenim pristupom oporezivanju bogatstva.
Očekuje se da će ova mera izazvati različite reakcije među bogatima i političkim analitičarima, a neki očekuju da će dovesti do povećanog otpora bogatih, dok drugi veruju da bi mogla doneti potrebne resurse za javne usluge i smanjenje fiskalnih opterećenja za srednju klasu. Kao rezultat toga, Mađarska bi mogla postati primer za druge zemlje koje razmatraju slične mere.
Ova inicijativa će se takođe pratiti sa posebnim interesovanjem u kontekstu budućih političkih promena i potencijalnih ekonomskih posledica koje bi mogle proizaći iz uvođenja poreza na bogatstvo.
