Premijer Mađarske Viktor Orban je na svom Fejsbuk profilu objavio inicijativu za pokretanje antiratne turneje širom zemlje, što dovodi do sve većeg interesovanja za stavove mađarske vlade prema aktuelnim geopolitičkim tenzijama. U svojoj objavi, Orban je pozvao građane koji teže miru da mu se pridruže, a prva destinacija turneje biće županija Đer-Mošon-Šopron, gde će se skup održati 15. novembra.
Orban je naglasio da je rizik od eskalacije sukoba veći nego ikada, ukazujući na sveprisutnu zabrinutost među Evropom zbog mogućnosti širenja rata. Njegov ton je bio jasan: „Mi smo Evropljani, ali ne želimo rat.“ Ova izjava se može interpretirati kao nastavak politike Mađarske koja se protivi vojnom angažmanu u stranim konfliktima, što je stajalište koje Orban često naglašava.
Mađarska se, pod Orbanovim vođenjem, distancirala od vojnog delovanja i u većoj meri se fokusirala na očuvanje mira u regionu. Premijer je istakao da Mađari ne žele da budu uključeni u ratne sukobe, što je u suprotnosti s nekim evropskim politikama koje podstiču vojnu intervenciju kao rešenje za međunarodne krize. Ova pozicija je privukla pažnju, s obzirom na to da se mnogi evropski lideri suočavaju sa pritiscima da podrže vojnu pomoć Ukrajini u sukobu s Rusijom.
Tokom svoje karijere, Orban je često isticao nacionalne interese Mađarske i kritikovao prekomernu zavisnost od stranih entiteta, posebno kada je reč o bezbednosti. Njegova antiratna turneja može se smatrati načinom da se dodatno učvrsti njegov politički imidž kao lidera koji brani suverenitet i mir u Mađarskoj.
Ova inicijativa dolazi u trenutku kada je javno mnjenje u Evropi podeljeno kada je reč o vojnom angažmanu i podršci Ukrajini. Dok neki građani smatraju da je potrebno podržati Ukrajinu u njenoj borbi protiv ruske agresije, drugi se protive vojnom umešanju, strahujući od potencijalne eskalacije sukoba. Orbanova poruka o miru može odražavati osećanje mnogih Mađara koji su zabrinuti za bezbednost svoje zemlje i budućnost regiona.
U prethodnim godinama, Orban je na više načina pokazivao svoje neslaganje sa politikom Evropske unije koja se tiče migracija, ekonomskih sankcija i vojne podrške. Njegova vlada se često oslanjala na retoriku koja naglašava nacionalni suverenitet i odbacivanje spoljnog pritiska. Ova nova antiratna kampanja može poslužiti i kao dodatno sredstvo za mobilizaciju podrške unutar zemlje, posebno u svetlu budućih izbora.
U Mađarskoj, Orbanova stranka Fidesz uživa značajnu podršku, ali se suočava i s izazovima, uključujući ekonomske probleme i sve veću inflaciju. Održavanje stava protiv rata može pomoći da se dodatno učvrsti podrška među biračima koji se protive vojnim sukobima i žele miran život.
Pored toga, Orbanov poziv na mir može biti i način da se Mađarska pozicionira kao lider u regionu kada je reč o mirnim rešenjima sukoba. U svetu koji postaje sve nestabilniji, zemlje koje se zalažu za mir i dijalog mogu steći međunarodni ugled i podršku.
Zaključno, Orbanova antiratna turneja predstavlja značajan korak u njegovoj političkoj strategiji, koja se oslanja na nacionalne vrednosti i težnju za mirom. Ova inicijativa može imati dalekosežne posledice na unutrašnju i spoljnu politiku Mađarske, a takođe može uticati na percepciju građana o vojnim sukobima i ulozi njihove zemlje u međunarodnim odnosima.
