Premijer Madjarske Viktor Orban je najavio da njegova zemlja neće primenjivati pakt o migraciji Evropske unije sve dok na vlasti bude nacionalna, patriotska vlada. Ova izjava je došla usred sve veće tenzije oko migracione politike u EU, koja se suočava sa izazovima u vezi sa prilivom migranata i izbeglica.
U video-poruci objavljenoj na društvenim mrežama, Orban je naglasio da će Mađarska ostati dosledna svojoj politici koja se protivi prihvatanju migranata. „Brisel je izdao naređenje. Pakt o migraciji se aktivira. Želeo bih da jednom za svagda budem jasan: dok god Mađarska ima patriotsku vladu, nećemo primeniti pakt o migraciji,“ izjavio je Orban. Ovaj stav je u skladu sa njegovim prethodnim izjavama i politikom koja se zalaže za očuvanje nacionalnog suvereniteta i kontrole granica.
Mađarska je postavila čvrste barijere protiv migracija u poslednjim godinama, uključujući izgradnju ograde duž granice sa Srbijom i Hrvatskom. Ove mere su često kritikovali međunarodni organizacije i ljudska prava, koji su tvrdili da se time krše prava migranata i izbeglica. Orban je, međutim, insistirao na tome da Mađarska neće prihvatiti migrante i da im neće dati ni novčić, što jasno pokazuje njegovu odlučnost da se protivi bilo kakvom obliku prihvatanja migranata.
Pakt o migraciji i azilu, koji je predložen od strane Evropske unije, trebalo bi da počne da se primenjuje od juna 2026. godine. Ovaj pakt ima za cilj da stvori efikasne i ujednačene procedure za upravljanje dolascima migranata, obezbedi pravednu raspodelu tereta među državama članicama i uspostavi solidarnost među njima. Takođe, jedan od ključnih ciljeva je zaštita osnovnih prava migranata. Međutim, Orban i druge slične vlade u EU skeptični su prema ovakvim planovima, smatrajući ih pretnjom nacionalnom suverenitetu.
Mađarska je u prethodnim godinama bila na meti kritike zbog svoje stroge migracione politike. Mnoge nevladine organizacije i međunarodni posmatrači su upozoravali da se ovakvim pristupom krše prava izbeglica i migranata. Orbanov režim je često optuživan za korišćenje straha od migracije kao političkog alata, kako bi zadržao podršku birača. Tokom izborne kampanje, Orban je više puta naglašavao potrebu za jačanjem granica i odbacivanjem migranata, tvrdeći da je to ključno za očuvanje nacionalne bezbednosti i identiteta.
Ova situacija postavlja pitanje o budućnosti EU u vezi sa migracionom politikom. Dok neke države članice teže ka većim mehanizmima solidarnosti i raspodeli migranata, druge, poput Mađarske, ostaju pri stavu da će same odlučivati o svojoj migracionoj politici. Ovaj nesrazmer u pristupima može dodatno pogoršati tenzije unutar EU i otežati postizanje zajedničkog rešenja.
Takođe, važno je napomenuti da se ovakvi stavovi ne odnose samo na Mađarsku. I druge zemlje u Centralnoj i Istočnoj Evropi, poput Poljske i Češke, usvojile su slične politike koje odbacuju prihvatanje migranata. Ovi stavovi često su u suprotnosti sa politikama zapadnoevropskih zemalja koje se zalažu za veću otvorenost i solidarnost prema migrantima.
U zaključku, Orbanova izjava o odbacivanju pakta o migraciji ukazuje na duboke podele unutar Evropske unije u vezi sa migracionom politikom. Dok jedni teže ka zajedničkom rešenju, drugi se odlučuju za nacionalne pristupe koji često dovode do napetosti i sukoba unutar zajednice. Ova situacija ostavlja otvorenim pitanje kako će se razvijati migracione politike EU u narednim godinama i kakve će posledice to imati na budućnost evropskog jedinstva.
