Predsednik Belorusije, Aleksandar Lukašenko, dobio je poziv za prvi sastanak lidera Odbora za mir, međutim, poziv je stigao prekasno i zbog predsednikovih obaveza, Belorusiju će predstavljati ministar spoljnih poslova, Maksim Rizenkov. Ovu informaciju je izjavila portparolka beloruskog predsednika, Natalija Ejsmont.
Ejsmont je naglasila da je, nažalost, poziv stigao u trenutku kada je raspored predsednika već bio isplaniran. „Da, rado bismo posetili Sjedinjene Američke Države, ali postoje pitanja koja ne mogu da se odlože“, kazala je Ejsmont. Takođe, istakla je da su uzete u obzir logističke poteškoće koje bi mogle nastati zbog aktuelnih sankcija, prvenstveno onih koje je uvela Evropska unija, što se posebno odnosi na zatvaranje vazdušnog prostora iznad EU.
Portparolka je dodala da, uprkos željama, Lukašenko neće moći da prisustvuje ovom događaju, ali je naglasila da Belorusija deli posvećenost SAD i Odbora za mirno rešavanje globalnih sukoba. U Vašingtonu će zemlju predstavljati ministar Rizenkov, koji je dobro upućen u teme vezane za učešće Belorusije u Odboru za mir, kao i pitanja regionalne situacije i bilateralnih odnosa između Belorusije i SAD.
Ejsmont je napomenula da je američka strana već obaveštena o odluci da Lukašenko neće prisustvovati sastanku. Odbor za mir planira da održi sastanak u Vašingtonu 19. februara.
Ovaj događaj je deo šireg konteksta međunarodne politike, gde se Belorusija suočava sa izazovima zbog svoje unutrašnje i spoljne politike. Lukašenko je na vlasti od 1994. godine i njegov režim se često suočava s kritikama zbog kršenja ljudskih prava i potiskivanja opozicije. U poslednjim godinama, Belorusija je postala sve više izolovana na međunarodnoj sceni, posebno nakon spornih predsedničkih izbora 2020. godine i kasnijih protesta.
Sjedinjene Američke Države i Evropska unija su uvele brojna ograničenja i sankcije protiv beloruskog režima, što je dodatno pogoršalo odnose između Belorusije i Zapada. U ovoj situaciji, Lukašenko pokušava da održi balans, tražeći mogućnosti za saradnju s drugim zemljama, dok istovremeno pokušava da zadrži kontrolu nad situacijom unutar zemlje.
Odbor za mir, koji okuplja lidere različitih zemalja, ima za cilj da promoviše dijalog i mirno rešavanje sukoba širom sveta. U tom kontekstu, izostanak Lukašenka na ovom sastanku može se tumačiti kao još jedan znak sve veće izolacije Belorusije na međunarodnoj sceni. Istovremeno, prisustvo ministra Rizenkova može ukazivati na želju Belorusije da zadrži veze sa međunarodnom zajednicom, uprkos trenutnim izazovima.
Prema nekim analitičarima, situacija u Belorusiji može se dodatno pogoršati ako se ne pronađe rešenje za unutrašnje političke napetosti. Protesti protiv Lukašenka i njegovog režima su se nastavili i nakon izbora, a međunarodna zajednica je nastavila da vrši pritisak na Belorusiju da poštuje ljudska prava i demokratiju.
U svetlu ovih događanja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati u narednim mesecima, posebno s obzirom na predstojeće međunarodne sastanke i moguće promene u pristupu zapadnih zemalja prema Belorusiji. Očekuje se da će u narednom periodu biti više razgovora o budućnosti Belorusije, njenoj ulozi u regionalnoj politici i mogućim rešenjima za unutrašnje sukobe.
U zaključku, prisustvo ministra spoljnih poslova Belorusije na sastanku Odbora za mir može biti prilika za jačanje odnosa s međunarodnom zajednicom, dok istovremeno ukazuje na izazove s kojima se beloruski režim suočava u trenutnom političkom okruženju. Pitanja koja se tiču ljudskih prava, demokratije i unutrašnjih reformi i dalje ostaju ključna za budućnost Belorusije i njen položaj u svetu.
