Elvira Kovač, predstavnica Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV), izjavila je da Savez vojvođanskih Mađara (SVM) već više od deset godina drži vojvođanske Mađare kao taoce. Ove tvrdnje dolaze u kontekstu složene političke situacije u Vojvodini, gde se odnosi između SVM-a i njihove matične zemlje, Mađarske, kao i sa srpskom vlašću, dodatno komplikovali.
Kovač je naglasila da je SVM, pod vođstvom Ištvana Pastor, izgubio podršku koju je nekada uživao od strane mađarskog premijera Viktora Orbana. To je rezultiralo preispitivanjem pozicije SVM-a i njegovih lidera na lokalnoj i nacionalnoj političkoj sceni. U ovom trenutku, Kovač smatra da je došao red da se preispitaju i odnosi između SVM-a i srpskog predsednika Aleksandra Vučića.
Ona je ukazala na to da je SVM više fokusiran na očuvanje vlastitih pozicija i moći nego na stvarne interese Mađara u Vojvodini. Prema njenim rečima, politika SVM-a nije donela nikakve suštinske promene za vojvođanske Mađare, već je samo omogućila da se njihovi lideri zadrže na vlasti uz podršku iz Mađarske. Kovač je istakla da su Mađari u Vojvodini često prepušteni sami sebi, dok su njihovi lideri zauzeti ličnim interesima.
U poslednje vreme, sve je više naglašena potreba za političkom autonomijom i većim pravima vojvođanskih Mađara. Kovač je pozvala na stvaranje jedinstvenog fronta svih političkih snaga koje se bore za prava manjina. Ona je naglasila da su prava vojvođanskih Mađara važna ne samo za njih, već i za stabilnost i prosperitet cele Vojvodine.
Kovač je takođe kritikovala trenutnu vlast u Srbiji, ističući da je Vučićev režim okrenut isključivo sebi i svojim interesima. Prema njenim rečima, vlast ne reaguje na probleme koje imaju manjinske zajednice, već se fokusira na održavanje vlasti po svaku cenu. U tom smislu, ona je pozvala na jačanje dijaloga između različitih etničkih zajednica u Vojvodini kako bi se stvorila prijatnija i pravednija atmosfera za sve.
Osim toga, Kovač je istakla važnost obrazovanja i kulturoloških programa koji bi pomogli u očuvanju identiteta vojvođanskih Mađara. Ona smatra da bi investicije u obrazovanje i kulturu bile ključne za budućnost ove zajednice, jer bi omogućile mladim ljudima da se povežu sa svojim nasleđem i tradicijom.
U zaključku, Kovač je pozvala sve političke aktere u Vojvodini da se ujedine i zajedno rade na stvaranju boljih uslova za život vojvođanskih Mađara. Ona veruje da je moguće postići dogovor koji će zadovoljiti sve strane, ali je naglasila da je za to potrebna iskrena volja i spremnost na kompromis. Samo tako će se moći prevazići trenutna kriza i stvoriti uslovi za održiv razvoj i prosperitet Vojvodine.
Ova situacija u Vojvodini predstavlja izazov ne samo za političke lidere, već i za obične ljude koji traže stabilnost i sigurnost u svom svakodnevnom životu. Kovač je uverena da, uz zajednički rad i trud, vojvođanski Mađari mogu stvoriti bolju budućnost za svoju zajednicu i osigurati svoja prava u okviru šireg društva.
