Zagađenje u urbanim sredinama postaje sve veći problem, a novo istraživanje kompanije Radical Storage otkriva koje svetske metropole su najgore u ovom pogledu. Sa porastom broja turista, mnogi gradovi ne uspevaju da održe čistoću i higijenu, što se odražava na iskustvu posetilaca.
Na osnovu analize 70.000 Google komentara vezanih za higijenu oko poznatih turističkih lokacija u 100 velikih gradova, Budimpešta je proglašena najprljavijim gradom na svetu. Više od 37,9% recenzija opisuje je kao zapuštenu, slabo održavanu ili zatrpanu smećem. Ova situacija je rezultat naglog rasta broja turista, koji je u jednom mesecu porastao za čak 12%, što je dovelo do opterećenja gradskih službi.
Rim se našao na drugom mestu sa 35,7% negativnih komentara. Mnogi posetioci ističu lepotu grada, ali i njegovu zapuštenost. Firenca i Milano takođe imaju značajan procenat loših ocena, između 26% i 30%. Verona je blizu tog ranga, a društvene mreže su preplavljene snimcima koji prikazuju italijanske gradove zatrpane otpadom. U Rimu je situacija toliko izmakla kontroli da se mogu videti divlje svinje koje pretražuju kontejnere.
Na trećem mestu nalazi se Las Vegas, gde čak 31% komentara kritikuje njegovo stanje. Turisti opisuju grad kao „deponiju“, navodeći prizore fekalija, urina, smeća, intenzivnog mirisa marihuane i upornog prosjačenja. Ovi problemi dodatno doprinose lošem imidžu grada koji se tradicionalno smatra zabavnom destinacijom.
U nastavku su navedeni top 10 najprljavijih gradova sveta prema ovom istraživanju:
1. Budimpešta, Mađarska (37,9%)
2. Rim, Italija (35,7%)
3. Las Vegas, SAD (31%)
4. Firenca, Italija (29,6%)
5. Pariz, Francuska (28,2%)
6. Milano, Italija (26,8%)
7. Verona, Italija (26,2%)
8. Frankfurt, Nemačka (24,6%)
9. Brisel, Belgija (24,4%)
10. Kairo, Egipat (23,6%)
Ova istraživanja ukazuju na hitnu potrebu za poboljšanjem infrastrukture i usluga u ovim gradovima kako bi se obezbedila bolja higijena i čistoća. Turizam je značajan izvor prihoda za mnoge od ovih metropola, ali bez adekvatnog upravljanja otpadom i održavanja javnih prostora, ti gradovi rizikuju da izgube svoj privlačnost.
U svetlu ovih informacija, važno je da posetioci budu svesni stanja u gradovima koje planiraju da posete. Uzimajući u obzir ove podatke, oni mogu doneti informisane odluke i možda izabrati alternative koje pružaju bolje iskustvo u smislu čistoće i održivosti.
Sve više se postavlja pitanje kako gradovi mogu da reše problem zagađenja i obezbede da njihova infrastruktura bude u skladu sa potrebama rastuće turističke industrije. Ovo zahteva kolektivni napor vlasti, građana i turista kako bi se poboljšali uslovi života i boravka u urbanim sredinama.
Dok se trendovi kretanja turista menjaju, jasno je da će gradovi morati da se prilagode ovom novom normalnom i pronađu načine za održavanje čistoće i higijene, kako bi očuvali svoj ugled i privukli posetioce. U protivnom, mogli bi se suočiti sa sve većim kritikama i smanjenjem turističkog prometa, što bi im moglo doneti ozbiljne ekonomske posledice.
