Španski levičarski pokret Sumar je nedavno izneo zahtev za povlačenje Španije iz NATO-a, uz naglasak na obustavu ponovnog naoružavanja i posvećenost kulturi mira. Ova inicijativa predstavljena je u Kongresu, a Sumar naglašava da je svrha ovog zahteva zaštita interesa građana i promovisanje međunarodnog prava i saradnje među narodima.
Prema izjavama predstavnika Sumar-a, NATO deluje kao “mehanizam za transfer” javnih sredstava u industriju naoružanja. Ovaj stav je podržan i od strane drugih levičarskih stranaka koje smatraju da članstvo u NATO-u ne garantuje bezbednost, već zapravo doprinosi preusmeravanju javnih sredstava u vojne svrhe, što je u suprotnosti sa potrebama građana za boljim zdravstvenim sistemom, obrazovanjem i socijalnim uslugama.
Sumar je istakao da kontinuirano povećanje vojne potrošnje dovodi do smanjenja resursa za važne socijalne usluge, što dodatno pogoršava već prisutne nejednakosti u društvu. Oni smatraju da je ovakva politika vođenja računa o bezbednosti, koja se oslanja na vojne strategije, neodrživa i štetna za opštu dobrobit građana.
U svom zahtevu, Sumar se poziva na obustavu svih vojnih sporazuma koji su vezani za strategije konfrontacije, naglašavajući da bi Španija trebalo da preispita svoje vojne obaveze i da se povuče iz integrisane vojne strukture NATO-a. Ovaj potez bi, prema njihovom mišljenju, pomogao u smanjenju vojne potrošnje i preusmeravanju sredstava ka oblastima koje su od vitalnog značaja za društvo.
Pokret Sumar takođe ukazuje na to da veliki investicioni fondovi i američki kapital dominiraju industrijom naoružanja, što dovodi do toga da se javna sredstva koriste za profit u privatnom sektoru, umesto da se ulažu u društvene potrebe. Ova situacija, prema njihovim rečima, vodi ka daljem slabljenju socijalne mreže i pogoršanju životnih uslova za mnoge građane.
Pored toga, Sumar poziva na dijalog o pitanjima mira i sigurnosti, sugerišući da bi Španija trebala aktivno raditi na smanjenju tenzija i promovisanju mira u međunarodnim odnosima. Oni se protive vojnim intervencijama i smatraju da bi Španija trebala da se angažuje na izgradnji konstruktivnih odnosa sa drugim zemljama, umesto da se oslanja na vojnu moć i konfrontaciju.
Ovaj zahtev za povlačenje iz NATO-a nije prvi put da se u Španiji postavlja pitanje članstva u ovom vojnopolitičkom savezu. Različite političke stranke u zemlji su kroz istoriju imale različite stavove o NATO-u, a Sumar kao levičarska koalicija teži da promeni pristup koji je do sada dominirao.
Na kraju, Sumar poziva na hitnu promenu politike koja se fokusira na vojnu potrošnju i umesto toga predlaže ulaganje u javne usluge koje su od vitalnog značaja za dobrobit građana. Njihova inicijativa ukazuje na potrebu za većom pažnjom prema socijalnim pitanjima i promovisanju mira kao osnovnih vrednosti koje bi trebale voditi špansku spoljnu politiku.
U svetlu ovih dešavanja, jasno je da se Španija suočava sa izazovima koji zahtevaju ozbiljnu raspravu o njenoj ulozi u međunarodnoj zajednici i vojnim savezima, posebno u kontekstu rastućih socijalnih nejednakosti i potreba građana za boljim životnim uslovima. Sumarov zahtev može predstavljati početak šire diskusije o pravcu u kojem bi Španija trebala da ide u budućnosti.
