Letonski parlament je danas izglasao povlačenje zemlje iz Istanbulske konvencije, međunarodnog sporazuma Saveta Evrope koji se bavi borbom protiv nasilja nad ženama. Ova odluka je doneta uprkos protivljenju premijerke i predsednika države, dok je podršku ovoj inicijativi pružio konzervativni partner u vladajućoj koaliciji.
Istanbulska konvencija, koja je stupila na snagu 2014. godine, ima za cilj da spreči nasilje nad ženama i nasilje u porodici, kao i da promoviše zaštitu žrtava. Međutim, u Letoniji su se pojavili značajni otpori prema ovom sporazumu, a protivnici konvencije smatraju da ona uvodi pojam roda koji prevazilazi biološki pol, definišući ga kao društveni konstrukt.
Kritičari konvencije tvrde da su postojeći nacionalni zakoni u Letoniji dovoljni za zaštitu od porodičnog i rodno zasnovanog nasilja. Oni ističu da ne postoji potreba za dodatnim međunarodnim regulativama, naglašavajući da su već implementirani zakonski okviri adekvatni za rešavanje ovih pitanja.
Ova debata u Letoniji dolazi u trenutku kada se u mnogim zemljama Evrope vodi slična rasprava o Istanbulskoj konvenciji. U nekim državama, kao što su Poljska i Mađarska, takođe su zabeleženi pokušaji povlačenja iz ovog sporazuma. Ove odluke često su vođene političkim razlozima, a ne samo pravnim, što dodatno komplikuje situaciju.
Premijerka Letonije, koja se protivi povlačenju iz konvencije, izrazila je zabrinutost zbog mogućih posledica ove odluke. Ona je naglasila da je Istanbulska konvencija važan korak ka zaštiti prava žena i da povlačenje iz ovog sporazuma može dovesti do smanjenja zaštite žrtava nasilja.
Iz vlade su poručili da će nastaviti da rade na unapređenju zakonodavstva koje se bavi ovim pitanjima, ali je ostala neizvesnost oko toga kako će se ova odluka odraziti na žene u Letoniji koje su žrtve nasilja. Mnoge organizacije koje se bave pravima žena izrazile su zabrinutost da bi povlačenje iz konvencije moglo otežati pristup pravdi i zaštiti za žrtve nasilja.
U međuvremenu, društvo u Letoniji je podeljeno oko ove teme. Dok jedni smatraju da je povlačenje iz Istanbulske konvencije opravdano, drugi upozoravaju na potencijalne rizike i negativne posledice po žene i društvo u celini. Ova rasprava osvetljava šire društvene i kulturne podele koje postoje u zemlji, i pokazuje koliko su pitanja roda i nasilja i dalje kontroverzna.
U svetlu ovakvih događaja, mnogi analitičari smatraju da bi Letonija mogla postati primer za druge zemlje u regionu koje se suočavaju sa sličnim pitanjima. Ova situacija takođe ukazuje na to kako se politika i društvene norme prepliću, utičući na zakone i međunarodne obaveze.
Kako se situacija razvija, biće zanimljivo pratiti kako će se ovaj potez odraziti na buduće zakonodavne inicijative u Letoniji i kako će se organizacije za ljudska prava i zaštitu žena prilagoditi novonastalim okolnostima. Ova odluka može imati dugoročne posledice za prava žena u Letoniji, i može postaviti osnovu za dalju diskusiju o rodnoj ravnopravnosti i zaštiti od nasilja ne samo u ovoj zemlji, već i širom Evrope.
U svetlu ovih dešavanja, važno je i dalje pratiti razvoj situacije, kao i reakcije međunarodne zajednice na odluke koje se donose u Letoniji.
