U poslednjih nekoliko godina, fenomen „overturizma“ postaje sve više prisutan u turističkim razgovorima. Ovaj termin opisuje masovne dolaske turista koji preplavljuju popularne destinacije, često menjajući svakodnevni život lokalnog stanovništva. Prema najnovijem istraživanju, Grčka je postala evropski „šampion gužvi“, a iznenađujuće je što to nije nijedno od najpoznatijih ostrva poput Santorinija, Mikonosa ili Krfa.
Zakintos, poznat i kao Zante, smešten je u Jonskom moru i uživa reputaciju turističkog raja. Tirkizno more, čuvene litice i plaža Navagio sa olupinom broda predstavljaju neke od najfotografisanijih prizora na Mediteranu. Razvijen noćni život i povoljne cene dodatno privlače turiste, ali brojke koje prate turizam na ovom ostrvu su zapanjujuće. Godišnje, Zakintos poseti oko šest miliona turista, dok na ostrvu živi samo oko 40.000 stanovnika. To znači da na svakog meštanina dolazi čak 150 turista.
Ovakav priliv posetilaca donosi i određene posledice. Gužve na ulicama, plažama i u restoranima postaju sve učestalije, a rast cena smeštaja i zakupa dodatno opterećuje lokalnu infrastrukturu. Mnogi meštani ističu da je tokom letnjih meseci gotovo nemoguće živeti uobičajenim ritmom, jer su saobraćajne gužve konstantne, a osnovne usluge su preopterećene. Turisti, s druge strane, često doživljavaju razočaranje, jer se odmor pretvara u borbu za mesto na plaži ili u restoranu.
Za putnike koji žele mir i autentično iskustvo, Zakintos možda više nije najbolja opcija tokom sezone. Umesto toga, preporučuje se istraživanje manje poznatih jonskih ostrva ili planiranje putovanja van vršnih meseci, kada ostrvo diše sporijim tempom. Tokom tih perioda, posetioci mogu uživati u prirodnim lepotama Zakintosa bez gužvi, što može obogatiti njihovo iskustvo.
Pored Zakintosa, među najopterećenijim destinacijama u Evropi su Istra u Hrvatskoj, kao i Fuerteventura i Lanzarote na Kanarima. Grčka ostrva poput Rodosa, Kosa i Mikonosa takođe se suočavaju sa sličnim izazovima. Ove destinacije često zavise od turizma, ali istovremeno moraju naći ravnotežu između privlačenja posetilaca i očuvanja kvaliteta života lokalnog stanovništva.
Fenomen overtourizma ne utiče samo na destinacije, već i na sam koncept putovanja. Turisti su sve više svesni uticaja koji njihovo prisustvo ima na lokalne zajednice i prirodu. U svetlu ovih saznanja, raste interesovanje za održivi turizam, koji se fokusira na očuvanje prirodnog i kulturnog nasleđa u destinacijama.
Osim toga, mnogi putnici sada biraju da se upuste u avanture koje im omogućavaju da se povežu sa lokalnim zajednicama, umesto da se oslanjaju na tradicionalne turističke atrakcije. To može uključivati posete lokalnim tržištima, učestvovanje u radionicama ili čak volonterski rad. Ove aktivnosti ne samo da obogaćuju iskustvo putovanja, već i pomažu u stvaranju pozitivnog uticaja na lokalne zajednice.
U zaključku, overtourizam predstavlja značajan izazov za mnoge popularne destinacije, uključujući Zakintos. Dok turizam može doneti ekonomske koristi, važno je pronaći ravnotežu koja će omogućiti lokalnim zajednicama da očuvaju svoj identitet i kvalitet života. Turisti, s druge strane, mogu doprineti održivijem turizmu birajući manje poznate destinacije ili putujući van sezone, čime će doprineti očuvanju prirodnih i kulturnih vrednosti koje čine te destinacije posebnim. S obzirom na sve veći pritisak na popularne turističke lokacije, važno je razmišljati o budućnosti turizma kako bi se osigurala održivost i dobrobit svih uključenih.
