BEOGRAD – Astronom Branko Simonović istakao je danas da je osnovni motiv u dugoj praksi letnjeg i zimskog računanja vremena bio ušteda energije. On je naglasio da se sada gubi poenta te prakse zbog drugačijeg načina života i radnog vremena.
„Pre svega, ova praksa uvedena je kako bi se iskoristio što veći deo obdanice s obzirom na radno vreme. Dakle, sad već govorimo o svetu koji na neki način zavisi od radnog vremena, dakle o svetu koji je bio je industrijalizovan. Od tog doba, prilike su se promenile, tako da, pitanje je u kojoj meri danas to ispunjava svoju svrhu. Sada se postavlja i vrlo opravdano pitanje da li mi danas na taj način štedimo energiju“, objasnio je Simonović za Tanjug.
Simonović je ukazao na to da istraživanja koja su bila posvećena ovoj temi govore suprotno od očekivanog. Naime, savremene navike su dovele do toga da ljudi ne idu na spavanje u devet časova, već se život nastavlja do duboko u noć, što može da utiče na potrošnju energije.
Uprkos tome što je praksa letnjeg i zimskog računanja vremena uvedena s ciljem da se iskoristi više svetlosti tokom dana i smanji potrošnja energije, Simonović smatra da su se društvene i ekonomske okolnosti značajno promenile. „Živimo u svetu gde su radnici fleksibilniji, gde se radno vreme ne poklapa uvek s prirodnim svetlom“, dodaje on.
Kako se svet menja i prilagođava novim tehnologijama, tako se i svest o uštedi energije razvija. Mnogi ljudi sve više rade od kuće, a fleksibilno radno vreme postaje norma. U takvom okruženju, pitanje letnjeg i zimskog računanja vremena postaje sve manje relevantno. Simonović naglašava da bi trebalo preispitati ovu praksu i možda razmotriti njeno ukidanje ili promenu.
Osim toga, Simonović je istakao i psihološke aspekte letnjeg i zimskog računanja vremena. „Kada se pomera vreme, to može uticati na naše raspoloženje i zdravlje. Promene u ritmu života mogu izazvati stres i nelagodu kod nekih ljudi“, rekao je on.
Postavlja se pitanje da li bi, u svetlu ovih promena, trebalo preispitati i zakonodavstvo koje reguliše ovu praksu. Mnoge zemlje već razmatraju ukidanje letnjeg računanja vremena, dok su druge zadržale ovu praksu iz navike ili iz straha od promena.
Simonović smatra da bi svaka zemlja trebalo da donese odluku koja je u skladu sa potrebama svojih građana. „Važno je da se u obzir uzmu lokalne specifičnosti i navike. Ono što funkcioniše u jednoj zemlji ne mora nužno da funkcioniše u drugoj“, rekao je on.
Neki od prednosti ukidanja letnjeg i zimskog računanja vremena uključuju smanjenje konfuzije i stresa koji prate promene vremena, dok bi druge prednosti mogle biti u boljoj organizaciji radnog vremena i boljim uslovima za rad.
U ovom trenutku, mnogi se pitaju da li su koristi od letnjeg i zimskog računanja vremena veće od potencijalnih problema koje može izazvati. Simonović podstiče na otvorenu diskusiju o ovom pitanju, kako bi se došlo do najboljeg rešenja za sve.
Na kraju, važno je napomenuti da je energija ključna tema u savremenom društvu. U vreme kada se suočavamo sa klimatskim promenama i potrebom za smanjenjem potrošnje resursa, svaka praksa koja može doprineti uštedi energije zaslužuje pažljivo razmatranje. U svetlu ovih informacija, možda je vreme da preispitamo naš odnos prema letnjem i zimskom računanju vremena i da pronađemo rešenje koje će biti u skladu s modernim potrebama i načinom života.
