Jedan od najpoznatijih rekvizita u istoriji filmske umetnosti, sanke „Rosebud“ iz remek-dela Orsona Velsa „Građanin Kejn“, prodate su na aukciji za neverovatnih 14,75 miliona dolara. Ove sanke, koje su korišćene u kultnom filmu iz 1941. godine, predstavljaju ne samo deo filmske istorije, već i simbol umetnosti koja je ostavila dubok trag u srcima gledalaca širom sveta.
Priča o ovom legendarno rekvizitu počinje 1984. godine, kada je reditelj Džo Dante dobio sanke kao poklon dok je radio na svom filmu „Istraživači“. Poklonio mu ih je član ekipe zadužen za čišćenje starog dela studija Paramount, nekadašnjeg doma RKO Pictures-a, produkcijske kuće koja je stajala iza „Građanina Kejna“. Džo Dante, veliki obožavalac starih filmova, bio je šokiran kada mu je ponuđen ovaj rekvizit.
„Džoi, jedan od članova ekipe, znao je da sam zaljubljenik u stare filmove. Prišao mi je sa drvenim rekvizitom i rekao: ‘Sve bacaju. Možda bi ti se svidelo ovo’“, ispričao je Dante. Njegova strast prema filmskoj umetnosti bila je evidentna, i odmah je pristao da preuzme sanke. „Nisam siguran da li je uopšte znao o čemu se radi, ali očigledno je imao neki osećaj“, dodao je.
Sanke su kasnije korišćene u nekoliko Danteovih projekata, a njihova autentičnost je potvrđena. Sa cenom od 14,75 miliona dolara, koja uključuje i kupčevu proviziju, „Rosebud“ je postao drugi najskuplji filmski rekvizit ikada prodat. Rekord i dalje drže crvene cipelice koje je Džudi Garland nosila u „Čarobnjaku iz Oza“, a koje su prodate za 32,5 miliona dolara.
Identitet novog vlasnika sanki nije otkriven, ali Džo Dante je izrazio svoje zadovoljstvo što je imao priliku da čuva ovaj komadić filmske istorije. „Bila mi je čast da decenijama čuvam ovaj komadić filmske istorije. Gledati kako ‘Rosebud’ pronalazi novi dom i pritom ulazi u istoriju nadrealno je i ispunjavajuće“, rekao je Dante. Njegova izjava ukazuje na to koliko su ovi rekviziti važni ne samo kao fizički objekti, već i kao simboli priča koje su oblikovale filmsku umetnost.
Ovaj događaj podseća na snagu i uticaj filmova na društvo, kao i na vrednost koju ti objekti mogu imati za kolekcionare i obožavaoce. S obzirom na to da su sanke „Rosebud“ jedne od najprepoznatljivijih u filmskoj istoriji, njihova prodaja na aukciji za ovako visoku cenu nije iznenađenje. Filmska umetnost ima sposobnost da stvara emocionalne veze između gledalaca i priča koje se pričaju, a ovakvi rekviziti su most između prošlosti i sadašnjosti.
Dante je takođe naglasio da je ovaj trenutak dokaz večne moći priče. Filmski rekviziti često postaju simboli ne samo filmova, već i emocija i sećanja koja su vezana za njih. „Rosebud“ nije samo sanka; to je deo priče o ambicijama, ljubavi i gubitku, i stoga je njegova vrednost mnogo veća od same materijalne cene.
U svetu gde se filmska umetnost često vrednuje prema trenutnim trendovima i komercijalnim uspehom, ova prodaja sanki „Rosebud“ predstavlja podsećanje na to koliko su umetnost i priče koje ona donosi trajne i neprocenjive. Dok se filmska industrija i dalje razvija, ovakvi trenuci nas podsećaju na korene umetnosti i na to kako nas ona može oblikovati i inspirisati.
