Marin Le Pen, liderka poslaničke grupe desničarske partije Nacionalno okupljanje (RN) u Francuskoj, pozvala je novoimenovanog premijera Sebastijana Lekornija da se „odrekne makronizma“. Ova izjava je stigla tokom njenog gostovanja na francuskoj televiziji TF1, gde je izrazila sumnju u to da aktuelni režim može da zadovolji potrebe građana. Le Pen je naglasila da vlast ne može da funkcioniše bez podrške naroda, ističući: „Ne možemo vladati unedogled bez naroda ili protiv njega.“
Le Pen je ukazala na mogućnost da predsednik Emanuel Makron raspusti parlament, dodajući da, ukoliko se to ne desi, ima još jednu opciju prema Ustavu – da podnese ostavku. „To znači da se vrati narodu. To je duh Pete republike. Ne zahtevam njegovu ostavku, ali kažem da ima dva načina da izađe iz krize: ili da raspusti Nacionalnu skupštinu ili da podnese ostavku,“ poručila je Le Pen.
Ona se takođe osvrnula na kritike koje njena partija dobija zbog navodnog doprinosa političkoj nestabilnosti u zemlji. Le Pen je odbacila te tvrdnje, ističući da su građani umorni od „stabilnosti koja im je nametnuta i koju ne žele“. Prema njenim rečima, Francuzi traže pravdu i efikasnost, a ne nestabilnost. „Ono što brine Francuze jeste stabilnost politika koje više ne žele i koje su im nametnute“, dodala je ona.
Le Pen je upozorila da se Francuska nalazi „usred krize“, a da trenutna vlast nije sposobna da pruži potrebne odgovore na izazove sa kojima se zemlja suočava. Ova izjava dolazi u trenutku kada je politička scena u Francuskoj postala sve napetija, a građani su sve više nezadovoljni načinom na koji se upravlja zemljom.
U poslednjih nekoliko godina, Francuska se suočila sa brojnim problemima, uključujući ekonomske izazove, socijalne nemire i povećanje nezadovoljstva među različitim grupama stanovništva. Ove tenzije su se dodatno pojačale tokom pandemije COVID-19, koja je ostavila duboke posledice na ekonomiju i društvo.
U ovom kontekstu, Le Penova pozicija postaje sve relevantnija. Njena partija, Nacionalno okupljanje, zalaže se za nacionalizam, strožu imigracionu politiku i kritikuje evropsku integraciju, što je privuklo značajnu podršku određenih slojeva društva. Le Penova je do sada uspevala da mobilizuje birače koji se osećaju zapostavljenima i nezadovoljnima trenutnim stanjem stvari.
Politička situacija u Francuskoj je dodatno zakomplikovana i previranjima unutar samog Macronovog kabineta, kao i rastućim pritiscima opozicije. Dok se premijer Lekorni suočava sa izazovima u vođenju vlade, Le Penova i njena stranka nastavljaju da jačaju svoju poziciju, koristeći trenutne tenzije kao priliku za osvajanje podrške birača.
Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je na vlasti od 2017. godine, do sada je uspeo da izbegne veće političke krize, ali se suočava sa sve većim pritiscima, kako sa unutrašnje, tako i sa spoljne strane. Njegova sposobnost da održava stabilnost u zemlji biće ključna za njegovu političku budućnost.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da će se politička borba u Francuskoj nastaviti, a Le Penova će nastaviti da igra značajnu ulogu u oblikovanju budućnosti zemlje. Sa predstojećim izborima, njena sposobnost da mobilizuje podršku i artikuliše nezadovoljstvo građana može imati dalekosežne posledice na politički pejzaž Francuske.
U zaključku, Marin Le Pen i njena stranka predstavljaju važan deo francuske političke scene, a njene izjave i pozicije ukazuju na duboke podele unutar društva. Kako se situacija razvija, biće interesantno pratiti kako će se razvijati odnosi snaga između vlade i opozicije, kao i reakcije građana na trenutne političke izazove.
