Domaći pčelari suočavaju se s ozbiljnim problemima u proizvodnji meda, jer su tržište preplavili uvezeni i falsifikovani proizvodi koji drastično obaraju cene pravog meda. U takvim uslovima, mnogi od njih više ne mogu da pokriju osnovne troškove proizvodnje, što ih dovodi u tešku situaciju. Ova pojava uzrokuje da se sve više pčelara povlači iz proizvodnje meda, što može imati dugoročne posledice po ceo sektor.
Prema rečima Rodoljuba Živadinovića, predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije, pčelarstvo nije važno samo zbog meda, već i zbog oprašivanja, koje ima značajnu vrednost za poljoprivredu i prirodu. Godišnja vrednost oprašivanja procenjuje se na oko 566 miliona evra. Ipak, on upozorava da je opstanak domaćih pčelara ozbiljno ugrožen zbog niskih otkupnih cena i rastućih troškova proizvodnje.
Otkupna cena bagremovog meda u Srbiji trenutno se kreće oko 4,5 evra po kilogramu, što je na granici isplativosti za pčelare. Najniža proizvodna cena iznosi oko 3,5 evra po kilogramu, međutim, ona varira među različitim proizvođačima. U poslednjih nekoliko godina, proizvodnja meda značajno je poskupela, sa povećanjem cena od 43% od 2011. do 2023. godine, a dodatno poskupljenje od oko 12% zabeleženo je nedavno.
Jedan od ključnih problema predstavljaju falsifikati, čija se cena na tržištu kreće oko 1,3 evra po kilogramu, što je znatno niže od stvarne cene proizvodnje. Živadinović ukazuje na to da su u pitanju organizovani međunarodni falsifikatori koji koriste sofisticirane metode kako bi zaobišli analize kvaliteta. Ova situacija dodatno otežava rad domaćih pčelara, koji se bore da plasiraju svoj proizvod na tržište.
Borba protiv falsifikovanog meda vodi se i na nivou Evropske unije, koja je formirala radnu grupu s ciljem razvoja pouzdane metode ispitivanja autentičnosti meda. Ova metoda bi omogućila veću sigurnost potrošača, jer je trenutno dokazivanje falsifikata veoma složen proces koji zahteva veliki broj analiza. Živadinović naglašava potrebu za unapređenjem sistema kontrole kvaliteta, kako bi se zaštitili domaći pčelari i osigurao kvalitet meda na tržištu.
On podseća da je Srbija ranije imala laboratoriju za kontrolu kvaliteta hrane, koja je uspela da zaustavi oko 200 tona falsifikovanog meda u samo nekoliko dana rada. Njeno zatvaranje smatra posljedicom straha od otkrivanja šireg problema u sektoru hrane, ne samo u pčelarstvu, već i u drugim oblastima poput proizvodnje vina i rakije.
S obzirom na sve veće izazove s kojima se suočavaju domaći pčelari, važno je da se pronađu rešenja koja će omogućiti opstanak ovog sektora. Potrebni su hitni koraci kako bi se poboljšala zaštita domaćih proizvođača i osigurala autentičnost meda koji se nudi potrošačima. Takođe, edukacija potrošača o razlikama između pravog meda i falsifikata može doprineti boljoj poziciji domaćih pčelara na tržištu.
U svetlu ovih problema, važno je da se svi akteri uključe u borbu protiv falsifikata i zaštitu domaće proizvodnje. Bez pomoći države i svesti potrošača, pčelarstvo u Srbiji može doživeti ozbiljne posledice koje će se odraziti ne samo na pčelare, već i na celokupni ekosistem. Očuvanje pčelarstva nije samo pitanje ekonomske održivosti, već i očuvanja prirodne ravnoteže i biodiverziteta, što je ključno za budućnost poljoprivrede i životne sredine.
