Falsifikovani novac koji se pojavljuje na Balkanu i u zemljama Evropske unije potiče iz ilegalnih fabrika smeštenih u Rumuniji. Prema informacijama koje je objavila RTCG, kriminalne grupe prodaju lažne evre po ceni koja iznosi svega 20 odsto vrednosti originalnog novca. To znači da se za milion evra falsifikovanog novca plaća samo 200.000 evra. Pored evra, u Rumuniji se proizvode i lažni kuvajtski dinari i američki dolari, dok je najteže falsifikovati britansku funtu.
Kriminalci koji se bave ovim poslom često se predstavljaju kao Italijani, Arapi, Grci ili Česi, a među njima se nalaze i pojedinci sa prostora bivše Jugoslavije. Ove grupe koriste različite strategije kako bi lakše došle do kupaca i razmenile novac. Naime, oni pretražuju novinske i internet oglase u potrazi za nekretninama, skupim automobilima, jahtama, vrednim nakitom, satovima, umetničkim delima, pa čak i konjima.
Mesta sastanka ovih kriminalaca najčešće se nalaze u gradovima na severu Italije, dok kao alternativne lokacije koriste gradove u Francuskoj, zemljama Beneluksa ili Španiji. Njihovo delovanje se obično odvija u većim grupama, što policiji otežava praćenje i razumevanje strukture ovih organizacija kao i razmere prevare.
Jedna od ključnih karakteristika ovih kriminalnih grupa jeste visoka tajnost. Šefovi grupa često drže članove niže hijerarhijske lestvice u neznanju o ukupnoj vrednosti plena, što im omogućava veću kontrolu i smanjuje rizik od izdaje. Članovi grupe obično nemaju pregled nad celokupnim poslovanjem, čime se smanjuje mogućnost otkrivanja njihovih aktivnosti.
Zbog sveprisutnog problema falsifikovanog novca, institucije širom Evrope su u pripravnosti. Policijske snage prate sumnjive aktivnosti i sprečavaju širenje ovih kriminalnih mreža. U saradnji sa međunarodnim agencijama, poput Europola, nastoje da razotkriju i razbiju ove organizacije koje ugrožavaju ekonomsku stabilnost i bezbednost građana.
U poslednje vreme, sa rastom tehnologije, pojavila su se nova sredstva i alati za proizvodnju falsifikovanog novca, što dodatno otežava posao policiji. Kriminalci koriste savremenu opremu i sofisticirane tehnike štampe kako bi kreirali novac koji je gotovo nemoguće razlikovati od pravog.
Kako bi se sprečili ovi kriminalni akti, bitno je da građani budu oprezni i da na sumnjive transakcije, kao i na neobične ponude, reaguju s oprezom. Edukacija o različitim oblicima prevare i upoznavanje sa karakteristikama pravog novca može pomoći u smanjenju rizika od postanka žrtvom ovakvih prevara.
Uloga medija je takođe od suštinskog značaja. Informisanje javnosti o rizicima i načinima zaštite može značajno doprineti prevenciji. Državne institucije i nevladine organizacije rade na kampanjama za podizanje svesti građana o problemu falsifikovanog novca i načinima kako ga prepoznati.
S obzirom na ozbiljnost situacije, neophodno je da se preduzmu sveobuhvatne mere protiv ovih kriminalnih aktivnosti. U borbi protiv falsifikovanog novca, saradnja između različitih institucija, kao i angažovanje građana, može biti ključ za smanjenje ovog problema i očuvanje ekonomskog integriteta države. Samo zajedničkim delovanjem i posvećenošću možemo se nadati smanjenju ovog globalnog fenomena koji ugrožava ekonomije i bezbednost građana širom sveta.
