Širom Srbije, osnovne i srednje škole su primile dojave o navodno postavljenim bombama. Ove lažne dojave su posebno uticale na škole u Novom Pazaru, ali su se takođe pojavile i u više od šest škola u Gornjem Milanovcu, kao i u školama u Beogradu, Nišu, Jagodini i drugim gradovima. Ukupan broj lažnih dojava je premašio 800, što je izazvalo veliku paniku među roditeljima, decom i školskim osobljem.
Nakon što su se ispostavile kao lažne, postavilo se pitanje kakve kazne mogu uslediti za one koji šalju ovakve dojave. Advokat Bojana Kekić u izjavi za Euronews Srbija pojašnjava da lažne dojave predstavljaju krivično delo koje može rezultirati zatvorskom kaznom od nekoliko godina. „Iako se ovakve situacije često smatraju šalom ili igrom, važno je napomenuti da su one zakonom inkriminisane. Radi se o ozbiljnom krivičnom delu – izazivanje panike i nereda prema članu 343. Krivičnog zakonika Republike Srbije,“ ističe Kekić.
Ona objašnjava da postoje različiti oblici ovog krivičnog dela, a da od tog oblika zavisi i visina zaprećene kazne. Za osnovni oblik, kazna zatvora može biti od tri meseca do tri godine, dok se za teži oblik, kada se lažna vest širi putem medija, kazna može kretati od šest meseci do pet godina. „Ovo može zvučati bezazleno, ali može imati ozbiljne posledice, od trauma kod dece do angažovanja značajnih policijskih resursa,“ dodaje Kekić.
Maloletni delikventi su često uključeni u ovakva dela, najčešće iz dosade ili kako bi prekinuli nastavu, a da ne razmišljaju o posledicama. „Lažne dojave o bombama izazivaju strah među građanima, paniku i trošenje policijskih resursa. Takođe, ako dođe do prave pretnje, poverenje u sistem može biti ozbiljno narušeno,“ objašnjava Kekić.
Evakuacija škola, posebno kada su u pitanju deca, može izazvati još veću paniku i uznemirenost. Kekić ističe da maloletna lica često ne shvataju ozbiljnost svojih dela, a iako mogu biti krivično odgovorna, njihovi će postupci često biti blaže sankcionisani prema Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela.
Takođe, važno je naglasiti da lažne dojave nisu bezazlene. One predstavljaju krivična dela sa jasnim zakonskim posledicama, uključujući pokretanje krivičnih postupaka protiv počinilaca i izricanje odgovarajućih kazni. Ministar pravde Nenad Vujić, koji se nedavno oglasio na temu lažnih dojava, rekao je da razmatraju pooštravanje krivične odgovornosti za one koji šalju takve informacije. On je podsetio da su ovakvi incidenti oblik sajber terorizma, zbog čega je važno ojačati institucije koje se bave identifikacijom počinilaca i pooštriti kazne.
„U izmenama zakona koje planiramo, videćemo kako možemo pojačati krivičnu odgovornost za lica koja šalju lažne dojave. Potrebno je istražiti koje tehnologije se koriste, jer se često radi o sajber terorizmu. Trebamo raditi na jačanju istražnih kapaciteta kako bismo sprečili ovakve situacije,“ naglasio je Vujić.
U svetlu ovih događaja, važnost edukacije i svesti o posledicama lažnih dojava postaje sve očiglednija. Roditelji, učitelji i zajednica moraju raditi zajedno na tome da spreče ovakva dela i osiguraju sigurnost dece i škola, jer su posledice nepredvidive i mogu imati dugotrajne efekte na sve uključene.
