Nestašica memorijskih čipova, koja je ključna za funkcionisanje data centara za veštačku inteligenciju (AI), predviđa se da će trajati i tokom 2026. i 2027. godine. Izvršni direktor kompanije Sinopsis, Sasin Gazi, izjavio je za CNBC da je snažan talas ulaganja u infrastrukturu za AI doveo do toga da se većina proizvodnih kapaciteta memorije usmerava ka ovim sistemima. Zbog toga su drugi sektori, poput pametnih telefona, laptopova i potrošačke elektronike, ostali bez dovoljnog snabdevanja.
Potražnja za HBM (High Bandwidth Memory) memorijom postala je posebno izražena, jer je ova vrsta memorije neophodna za savremene AI servere. Kako se ulaže desetine milijardi dolara u izgradnju novih data centara, cene memorijskih čipova su znatno porasle. Očekuje se da će ovaj trend rasti i tokom tekuće godine.
Najveći proizvođači memorije, kao što su Samsung, Micron i SK Hynix, planiraju širenje svojih kapaciteta. Međutim, potrebno je najmanje dve godine da nove fabrike počnu sa proizvodnjom, što znači da tržište neće brzo povratiti ravnotežu. Analitičari ukazuju na to da trenutni period nije sličan ranijim ciklusima nestašice i viška ponude, već ga opisuju kao „superciklus“. U njemu dugoročna potražnja, vođena razvojem veštačke inteligencije, nadmašuje kratkoročne korekcije ponude.
Finansijski direktor kompanije Lenovo, Viston Čeng, potvrdio je da se očekuje dalji rast cena memorije. Proizvođači računara verovatno će deo povećanih troškova preneti na potrošače, posebno u nižem cenovnom segmentu elektronike. Ova situacija može dodatno otežati pristup tehnologiji potrošačima koji se oslanjaju na povoljnije cene.
U svetlu ovih izazova, kompanije se suočavaju sa potrebom da prilagode svoje poslovne modele i strategije. Ulaganja u istraživanje i razvoj novih tehnologija postaju sve važnija kako bi se zadovoljila rastuća potražnja za AI i unapredila konkurentnost na tržištu.
Osim toga, neki analitičari sugerišu da bi tržišni skokovi mogli uticati na inovacije u dizajnu i proizvodnji tehnologije. Kako bi se umanjila zavisnost od određenih tipova memorije, proizvođači bi mogli istraživati alternativne tehnologije koje bi mogle smanjiti pritisak na trenutne resurse.
U istom kontekstu, kompanije koje se bave razvojem veštačke inteligencije i mašinskog učenja moraju razmotriti načine na koje mogu optimizovati svoje sisteme kako bi smanjile potrošnju memorije. Ovo može uključivati unapređenje algoritama i poboljšanje efikasnosti u korišćenju resursa, što bi na duže staze moglo smanjiti troškove.
Tržište memorijskih čipova suočava se s izazovima koji zahtevaju proaktivan pristup i inovacije. Kako se trendovi nastavljaju razvijati, važno je pratiti promene u industriji i prilagođavati se novim okolnostima. Potrošači će morati da budu svesni mogućih povećanja cena i da planiraju svoje kupovine u skladu s tim.
U svetlu sve veće potražnje za veštačkom inteligencijom, čini se da će nestašica memorijskih čipova imati dugoročne posledice na tehnološku industriju. Iako se očekuje da će najveći proizvođači raditi na povećanju svojih kapaciteta, vreme potrebno za izgradnju novih fabrika može značiti da će izazovi potražnje i ponude potrajati još dugo.
U tom smislu, važno je pratiti kako će se tržište razvijati u narednim godinama i kakve će strategije kompanije primeniti kako bi se nosile sa ovom situacijom. Ulaganja u istraživanje, razvoj i inovacije biće ključna za održavanje konkurentnosti i zadovoljavanje rastućih potreba potrošača u eri veštačke inteligencije.
