Posle kratkog boravka u klubu Budućnost iz Podgorice, Nenad Lalatović se ponovo vratio u srpski fudbal i preuzeo klupu Mladosti iz Lučana. Ovaj iskusni trener, poznat po svojoj otvorenosti i direktnosti, dao je nekoliko zanimljivih komentara o trenutnim dešavanjima u srpskom fudbalu, posebno se osvrnuvši na svoj bivši klub, Crvenu zvezdu.
Jedna od glavnih tema razgovora bila je eliminacija Crvene zvezde u plej-ofu Lige šampiona. Lalatović je bio jasan u svom stavu, rekavši: „Ma kakav Pafos… Pa naravno da je Zvezda trebala da ih prođe.“ Ova izjava ukazuje na to da je Lalatović imao velika očekivanja od svog bivšeg kluba, smatrajući da bi Zvezda trebala da prođe dalje u ovom takmičenju.
Takođe, govorio je i o žrebu za Ligu Evrope, gde je Zvezda dobila Seltik. „Treba i Seltik pobedi, sve i da se igra u Škotskoj,“ dodao je Lalatović, naglašavajući važnost uspeha Zvezde na međunarodnoj sceni. Njegovi komentari sugerišu da je uveren u kvalitet i potencijal Zvezde, ali i da očekuje od njih da se suoče sa izazovima koji dolaze.
Lalatović je takođe dotakao temu sudjenja u srpskom fudbalu, posebno u kontekstu Crvene zvezde i Partizana. On je istakao da su sudije često pristrasne i da favorizuju obe ekipe. „Sećam se kad sam bio trener Čukaričkog protiv Zvezde i na 1:0 dobijem crveni karton. Sudija pravio cirkus celo drugo poluvreme… Rekao sam i tada da ovde Mančester ne bi mogao da pobedi,“ prisetio se Lalatović, naglašavajući izazove s kojima se manji klubovi suočavaju kada igraju protiv velikih.
S obzirom na to da je Lalatović poznat po radu s mladim igračima, dotakao se i transfera Lazara Jovanovića iz Crvene zvezde u Štutgart. „Lazar je moj miljenik, poznajem i Laneta (oca Milana). Neverovatan talenat,“ rekao je Lalatović, ukazujući na to koliko je važno pružiti priliku mladim igračima. On je izrazio žaljenje što Jovanović nije dobio više šansi u Zvezdi, smatrajući da bi klub mogao profitirati od njegovog talenta.
Mladost, kao klub koji se bori za opstanak i napredak, ima ambiciju da se izbori za bolji status u srpskom fudbalu. Lalatović, sa svojim iskustvom i znanjem, može biti ključni faktor u ostvarenju tih ambicija. Njegov dolazak na klupu Mladosti donosi nadu da će se klub razvijati i napredovati, a istovremeno ostaje vezan za dešavanja u Zvezdi, gde je ostavio značajan trag.
U razgovoru se može primetiti Lalatovićeva strast prema fudbalu, kao i njegovo razumevanje kompleksnosti situacije u srpskom fudbalu. Njegova sposobnost da analizira i komentariše trenutna dešavanja pokazuje koliko je angažovan u svojoj ulozi trenera, ali i kao posmatrač fudbalske scene.
U zaključku, Nenad Lalatović se ponovo afirmiše kao značajan igrač u srpskom fudbalu, ne samo kao trener Mladosti, već i kao analitičar i komentator stanja u fudbalu, posebno u vezi sa svojim bivšim klubom Crvenom zvezdom. Njegova otvorenost i kritički pristup temi sudjenja i razvoja mladih talenata ukazuju na to da je on posvećen unapređenju srpskog fudbala i sticanju boljih rezultata na domaćoj i međunarodnoj sceni.
