Kventin Tarantino, poznati reditelj i scenarista, stekao je reputaciju kao jedan od najuticajnijih filmskih stvaralaca današnjice. Njegovo odrastanje u Los Anđelesu, gde je radio u video prodavnicama, oblikovalo je njegov jedinstveni pristup filmu. U tom okruženju upoznao je Rodžera Ejverija, sa kojim je napisao scenarij za kultni film „Pulp Fiction“. Tarantinov strastven, ali kritičan odnos prema filmskoj industriji često ga stavlja u centar pažnje, a njegovo mišljenje o savremenim filmovima izaziva veliko interesovanje.
U nedavnom intervjuu, Tarantino je otkrio da nije gledao film „Dina“ Denisa Vilneva iz 2021. godine, što je iznenadilo mnoge njegove obožavaoce. On je u svom stilu, prepunom cinizma, izjavio: „Ljudi me pitaju ‘Da li si video Dinu? Da li si video Ripli? Da li si video Šoguna?’ A ja kažem: ‘Ne, ne, ne, ne’.“ Ova izjava ukazuje na njegovu sklonost da izbegava filmove koji ga ne privlače ili o kojima ima unapred formirano negativno mišljenje.
Osim „Dine“, Tarantino je izrazio slične stavove prema filmovima Rajana Rejnoldsa, posebno onima objavljenim na Netfliksu. Iako ih nikada nije pogledao, smatra da su to filmovi koji nisu ostavili značajan trag u kolektivnoj svesti. „Očigledno je da je dobio 50 miliona za ovaj film, 50 miliona za taj film… Nemam pojma koji su to filmovi. Nikada ih nisam video,“ rekao je, misleći na naslove kao što su „Projekt Adam“ i „Crveno obaveštenje“. Njegov zaključak je bio jasan: „Sjajno za njega što je zaradio toliki novac. Ali ti filmovi ne postoje u kolektivnoj svesti. Gotovo kao da ne postoje.“
Tarantino je takođe komentarisao film „Selma“, koji se fokusira na marševe za biračka prava koje je vodio Martin Luter King. On je pohvalio rad Ave Duvernai, rediteljke filma, ali nije se ustezao da izrazi svoje sumnje o samom ostvarenju: „Ona je uradila dobar posao na ‘Selmi’, ali ‘Selma’ je zaslužila Emi.“ U istom podkastu, Tarantino je dodao: „Nisam ga gledao. Da li izgleda kao TV film iz 1970-ih? Da. Da li je takav i po glumi, ne znam – nisam ga video.“
Ove izjave još jednom ukazuju na Tarantinovu naviku da se drži podalje od popularnih naslova koji ne rezoniraju sa njim, kao i na njegovu sklonost da izražava kritičke komentare o filmovima koji su u trendu. Njegova sposobnost da ostane van glavnog toka, čak i kada je reč o filmovima koji su postigli komercijalni uspeh, čini ga jedinstvenim glasom u filmskoj industriji.
S obzirom na njegovu karijeru, koja obuhvata hitove kao što su „Reservoir Dogs“, „Kill Bill“, i „Inglourious Basterds“, jasno je da Tarantino ima svoje standarde i očekivanja kada je reč o kvalitetu filma. Njegovo odbijanje da gleda filmove koji ne zadovoljavaju te standarde može se tumačiti kao način očuvanja njegove umetničke integriteta i fokusa na projekte koji ga istinski inspirišu.
Kako se filmska industrija stalno menja, tako i Tarantinova perspektiva o njoj ostaje intrigantna. Njegovo kritičko razmišljanje o savremenim filmovima, kao i njegovo odbijanje da se uključi u trenutne trendove, čini ga relevantnim i danas, dok nastavlja da stvara svoj jedinstveni pečat u svetu filma. Njegove reči često izazivaju rasprave među filmskim kritičarima i obožavaocima, koji se pitaju šta to znači za budućnost filmske umetnosti i kako će njegovi stavovi oblikovati novi talas reditelja i scenarista.
U svakom slučaju, Kventin Tarantino ostaje figura koja izaziva poštovanje i divljenje, ali i kritiku, a njegov odnos prema filmu i dalje će biti predmet rasprava i analize u godinama koje dolaze.
