Kvalitet vazduha u brojnim gradovima u Bosni i Hercegovini pogoršan je tokom dana, a najnoviji podaci ukazuju na ozbiljnu situaciju. Prema izveštaju Ekoakcije, u 15 časova najzagađeniji vazduh bio je u Tuzli sa indeksom zagađenja od 481, što ovu situaciju čini „opasnom“. U ovom kontekstu, zagađenje vazduha može imati ozbiljne posledice po zdravlje građana, posebno za ranjive grupe.
U upozorenju koje su izdale nadležne institucije, naglašava se da bi svi građani, a posebno trudnice, starije osobe, deca i osobe sa respiratornim i srčanim problemima, trebali da izbegavaju boravak napolju. Tokom ovih uslova, preporučuje se da se izbegavaju fizičke aktivnosti kako bi se smanjila izloženost zagađenju.
Pored Tuzle, drugi gradovi sa visokim nivoom zagađenja uključuju Sarajevo (273), Vogošću (244), Livno (232), Visoko (202), Lukavac (202), i Hadžiće (201). U ovim gradovima, vazduh se klasifikuje kao „vrlo nezdrav“, što znači da može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme kod većine stanovništva.
Osobe sa prethodnim respiratornim oboljenjima, kao što su astma ili hronične opstruktivne bolesti pluća, su posebno ugrožene. U saopštenju se takođe navodi da može doći do značajnog pogoršanja simptoma i intenziteta bolesti kod ovih osoba. Takođe, povećava se rizik od negativnih posledica po respiratorne organe celokupnog stanovništva.
U drugoj kategoriji, koja se klasifikuje kao „nezdrav“, nalaze se gradovi poput Ilijaša (195), Travnika (191), Kakanja (187), Kalesije (178), Maglaja (178), Banjaluke (177), Gacka (169), Zenice (168), Doboja (160), Prijedora (158) i Živinica (154). Ovi gradovi takođe beleže visoke nivoe zagađenja, ali ne toliko opasne kao Tuzla ili Sarajevo.
U jutarnjim časovima, Sarajevo je zauzelo treće mesto među najzagađenijim gradovima na svetu, odmah iza Delhija i Lahore. Koncentracija PM2.5 čestica u tom periodu iznosila je 204, što se smatra veoma nezdravim. Ove čestice su posebno opasne jer mogu lako ući u pluća i izazvati razne zdravstvene probleme.
Zagađenje vazduha u Bosni i Hercegovini postaje sve veći problem, a građani su sve više zabrinuti za svoje zdravlje. Mnoge porodice su primorane da se prilagode ovim uslovima, a mnogi su zabrinuti zbog dugoročnih posledica koje zagađenje može imati na zdravlje, posebno kod dece i starijih osoba.
U poslednjih nekoliko godina, vlade i lokalne vlasti su pokušavale da reše problem zagađenja vazduha, ali rezultati su često bili nedovoljni. Potrebne su ozbiljne mere kako bi se smanjilo zagađenje, uključujući poboljšanje javnog prevoza, smanjenje emisija iz industrije i promociju korišćenja čistih izvora energije.
Građani se često suočavaju sa dilemom o tome kako da se zaštite od zagađenja, naročito tokom zimskih meseci kada se koristi grejanje na čvrsta goriva, što dodatno pogoršava kvalitet vazduha. U međuvremenu, svako bi trebao da preduzme mere predostrožnosti, kao što su korišćenje zaštitnih maski kada je kvalitet vazduha loš i izbegavanje boravka napolju tokom najzagađenijih perioda.
U zaključku, situacija sa kvalitetom vazduha u Bosni i Hercegovini zahteva hitnu pažnju i delovanje svih nivoa vlasti, kao i aktivno učešće građana u očuvanju svog zdravlja. S obzirom na trenutne okolnosti, veoma je važno da se preduzmu koraci ka smanjenju zagađenja i zaštiti zdravlja svih građana.
