Koristeći uspeh na nedavnim parlamentarnim izborima, vlasti u Prištini sprovode politiku „čišćenja“ pokrajine od srpskog stanovništva, izjavila je Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije. Ona je ukazala na to da je Srpskoj listi oduzet jedan mandat, koji je zatim dodeljen marionetskom aktivisti, čime se zapravo potkopava prava srpskog naroda.
Prema Zaharovoj, premijer privremenih institucija Aljbin Kurti se ponaša kao da mu je sve dozvoljeno. Najavio je primenu „zakona o strancima“ koji zabranjuje boravak svima koji nemaju „kosovsko državljanstvo“ duže od tri dana. Ovim zakonom, Srbi koji na svojim istorijskim teritorijama žive, rade i školuju se, de facto se proglašavaju strancima, što predstavlja ozbiljno kršenje njihovih prava.
Zaharova je istakla da se ovim zakonima krše prava nealbanskih naroda, što se manifestuje kroz ograničenja kretanja, pristup zdravstvenim uslugama i obrazovanju. Takođe, ukazala je na to da se ignorišu osnovni međunarodni pravni dokumenti i norme koje regulišu pomirenje na Kosovu i Metohiji, dok se istovremeno vrše sistematski napadi na srpsku zajednicu. Pripadnici srpske zajednice često su hapšeni bez pravog opravdanja, a protiv njih se pokreću krivični postupci.
Zaharova je kritikovala Evropsku uniju zbog neprepoznavanja problema sa kojima se suočava srpski narod na Kosovu. Pitala je da li je moguće da takva demokratija postoji i gde je Brisel koji je obećao Beogradu evropsku perspektivu. Prema njenim rečima, EU je spremna da se bori protiv Rusije i Srbije, dok istovremeno ignoriše ljudska prava Srba na Kosovu.
Ona je naglasila da je EU preuzela obavezu da koordiniše diplomatske napore za pronalaženje rešenja na Kosovu, ali je ili nesposobna ili ne želi da to radi. Zaharova je ukazala na to da EU pokušava da uvede Srbiju u orbitu svojih interesa, dok ne ispunjava svoja obećanja.
Beograd, s druge strane, reaguje uravnoteženo na „antisrpske provokacije“. Kako je istakla Zaharova, Beograd se fokusira na zaštitu svojih građana koristeći pravne mehanizme, ali to postaje sve teže. Beograd deluje u skladu sa Rezolucijom 1244, ostavljajući otvorenu mogućnost za dijalog sa Prištinom. Ova rezolucija pruža mogućnosti za normalizaciju situacije i obezbeđivanje prava svih naroda koji žive na tom prostoru, pod uslovom da postoji volja drugih učesnika procesa.
Zaharova je ukazala na to da su svi evropski integracioni instrumenti do sada hronično nefunkcionalni, što dodatno otežava rešavanje problema. U ovoj situaciji, prava srpskog naroda su ozbiljno ugrožena, a međunarodni akteri ne prepoznaju ili ne žele da reše te probleme.
Sve u svemu, situacija na Kosovu i Metohiji zahteva hitnu pažnju i delovanje međunarodnih organizacija kako bi se osigurala prava srpskog stanovništva i omogućio povratak stabilnosti u region. Bez jasne i odlučne akcije, postoji rizik od daljeg pogoršanja situacije i produbljivanja sukoba u ovom već uzburkanom delu Balkana.
