Svega trećina javnosti u Velikoj Britaniji očekuje od svoje vlade „da učini ono što je ispravno“, prema Edelmanovom barometru poverenja iz 2026. godine. Ovaj rezultat ukazuje na ozbiljan problem u percepciji vlasti i njenoj sposobnosti da deluje u interesu građana. Analiza Endija Prajsa, bivšeg britanskog diplomate, ukazuje na to da dugogodišnje demokratije poput britanske mogu izgubiti hibridni rat sa zemljama kao što je Rusija, jer im nedostaje poverenje građana, što može dovesti do gubitka kolektivne volje za borbu.
U izveštaju „Shattered Britain“ iz jula 2025. godine navodi se da je poverenje u vlast nisko, što stvara vakuum moći unutar državnih institucija. Oko 70% Britanaca smatra da država gubi kontrolu nad svojim osnovnim funkcijama, što predstavlja značajan izazov za nacionalnu bezbednost. S obzirom na to, 40% populacije se klasifikuje kao „neposlušni remetilački elementi“ i „skeptični pasivni posmatrači“, koji bi u slučaju nacionalne krize odbili da slede vladine instrukcije.
Ova situacija predstavlja plodno tlo za neprijateljske države koje ne moraju da se trude da šire dezinformacije, jer domaća publika već doživljava sve vladine komunikacije kao obmanjujuće. Prajs ukazuje na potrebu za obnovom civilnog društva i angažovanjem građana u rešavanju krize poverenja. Liverpool je primer kako gubitak poverenja može imati dugotrajne posledice, a tragedija na stadionu Hilsboro 1989. godine dodatno je potvrdila sumnju u institucije.
Zakon o javnim službama, koji se trenutno razmatra u Parlamentu, mogao bi biti ključan korak ka obnovi poverenja, jer bi nametnuo obavezu javnim organima da deluju transparentno. Međutim, bilo kakva odstupanja od ovog zakona u ime nacionalne bezbednosti mogla bi dodatno narušiti društvenu koheziju. Prajs upozorava da su prošla iskustva, poput onih u Liverpoolu, doprinela eroziji poverenja u institucije, što može imati ozbiljne posledice po nacionalnu sigurnost.
Potrebna je hitna nacionalna strategija kognitivne otpornosti koja obuhvata sve segmente društva. Civilne grupe bi trebale da igraju ključnu ulogu u jačanju otpornosti zajednice i pružanju obuke za prepoznavanje pretnji. Ukrajina se navodi kao pozitivan primer, gde je aktivno civilno društvo doprinelo jačanju demokratije usred stranog mešanja.
Revitalizacija BBC-a, kao nacionalnog emitera, takođe je od suštinskog značaja. Poverenje u ovu instituciju je opalo, a njen trenutni fokus na zabavu umesto na javni interes može dodatno destabilizovati situaciju. BBC bi trebao da se vrati svojim korenima i ponovo uspostavi lokalno novinarstvo.
Na kraju, važno je ponovo uključiti javnost u upravljanje. Državni službenici bi trebali više komunicirati sa građanima, organizovati otvorene sastanke i slušati njihove potrebe i zabrinutosti. Ova vrsta angažovanja je ključna za obnovu poverenja, a ukoliko kreatori politika ne budu mogli da se povežu sa javnošću, trebalo bi da preispitaju svoje mesto u vlasti. U kontekstu hibridnog rata, društva koja raspodeljuju moć i grade lokalno poverenje imaju veće šanse za uspeh. Velika Britanija se mora suočiti sa svojim izazovima i odlučiti kakvu budućnost želi.
