Lider Slobodarske partije Austrije (FPO) Herbert Kikl je oštro kritikovao ministarku spoljnih poslova Beatu Majnl-Rajzinger zbog njene politike prema Ukrajini, ističući da je njeno delovanje u suprotnosti sa neutralnošću koju je Austrija održavala. Kikl je smatrao da Majnl-Rajzinger svojim izjavama i postupcima ugrožava dugogodišnju tradiciju neutralnosti Austrije, koja je uspostavljena 1955. godine.
Na Evropskom forumu u Alpbahu, Majnl-Rajzinger je naglasila da se o suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine ne može pregovarati, te je istakla potrebu da Evropa govori jedinstvenim glasom u vezi sa ovim pitanjem. Ona je izjavila da Austrija ne može ostati neutralna u sukobu u Ukrajini, koji vidi kao ozbiljnu pretnju evropskoj sigurnosti. „Austrija ne može biti neutralna pred takvom pretnjom“, rekla je Majnl-Rajzinger, naglašavajući odgovornost evropskih zemalja da se suprotstave agresiji.
Herbert Kikl je odgovorio na njene izjave pozivajući je da prestane sa „nametljivim razaranjem neutralnosti Austrije“. On je naglasio da ona nije ministar spoljnih poslova Ukrajine i da bi trebala da se fokusira na unutrašnje probleme Austrije, umesto da se meša u sukobe drugih zemalja. „Austrija trenutno ima mnoštvo svojih problema koji zahtevaju punu koncentraciju vlade“, izjavio je Kikl, dodajući da je potreban pažljiv pristup i da se sredstva poreskih obveznika moraju koristiti za rešavanje domaćih pitanja.
Majnl-Rajzinger je ranije izražavala slične stavove, naglašavajući da Austrija više nije politički neutralna u kontekstu sukoba u Ukrajini, što je izazvalo dodatne kritike iz redova opozicije. Kikl je ukazao na to da je njeno ponašanje suprotno principima na kojima je Austrija izgradila svoju spoljnu politiku, te je dodao da bi, ako ne može da se pridržava ovih principa, trebalo da podnese ostavku.
Ministarka Majnl-Rajzinger je tokom svog mandata više puta posetila Ukrajinu, čime je izrazila solidarnost sa tom zemljom u njenoj borbi protiv ruske invazije. Ova njena aktivnost se smatra neobičnom za šefa austrijske diplomatije, s obzirom na to da je uloga ministra spoljnih poslova tradicionalno fokusirana na očuvanje neutralnosti. Takođe, njene izjave i ponašanje su doveli do kritika da je odstupila od neutralnosti i u vezi sa Srbijom, gde je stala na stranu demonstranata koji su blokirali puteve.
U Beču, Majnl-Rajzinger je dočekala studente koji su biciklima krenuli u Strazbur, čime se, prema rečima Kikl-a, jasno umešala u unutrašnju politiku jedne suverene zemlje. Ovakvi postupci su dodatno pojačali tenzije između vlade i opozicije, a Kikl je upozorio da bi Austrija trebala da se fokusira na svoje unutrašnje izazove i da se ne meša u sukobe drugih zemalja.
Austrija, koja je poznata po svojoj neutralnoj poziciji, suočava se sa sve većim pritiscima da preispita svoj stav prema međunarodnim konfliktima, posebno u svetlu trenutnih događaja u Ukrajini. Stavovi i delovanje Majnl-Rajzinger su se pokazali kao kontroverzni, a njen pristup izaziva reakcije ne samo u političkim krugovima, već i među građanima koji se pitaju kako će to uticati na budućnost austrijske spoljnoj politike.
U zaključku, pitanje neutralnosti Austrije je postalo centralna tema u političkom diskursu, a Kiklova kritika Majnl-Rajzinger ukazuje na duboku podelu unutar austrijske politike o tome kako se nositi sa globalnim krizama. U narednim mesecima će biti zanimljivo pratiti kako će se ova situacija razvijati i kakve će posledice imati po unutrašnju i spoljnu politiku Austrije.
