Usled dramatične eskalacije tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, američka vojna mašinerija zauzima borbene položaje, a grčko ostrvo Krit se ubrzano transformiše u ključno geostrateško uporište Zapada. Dok se desetine „nevidljivih“ (stealth) lovaca F-22 prebacuju ka Bliskom istoku preko Velike Britanije, američka baza u kritskom zalivu Suda već je pretvorena u gigantsko, do zuba naoružano vazduhoplovno čvorište. Izveštaji i fotografije nastale prethodnih dana otkrivaju koncentraciju vatrene moći bez presedana.
U bazi Suda stacionirana je ogromna flota koja uključuje najsavremenije lovce 5. generacije F-35 namenjene za precizne udare, legendarne jurišnike A-10 „Warthog“ za uništavanje ciljeva na zemlji, kao i leteće tankere, transportne avione i letelice za specijalne operacije. Ovakav smrtonosni sastav avijacije jasno otkriva planove Pentagona: prisustvo letećih tankera omogućava borbenim avionima da deluju duboko unutar teritorije Bliskog istoka, polazeći direktno sa Mediterana. Suda više nije samo prolazna stanica, već udarna pesnica Amerike.
Kao kruna ovog gomilanja trupa, najveći nosač aviona na svetu, američki USS Gerald R. Ford, stigao je na Krit u ponedeljak (23.02) oko podneva. Fotografije koje su preplavile društvene mreže prikazuju ovaj pomorski kolos sa avionima na palubi kako ulazi u zaliv Suda radi snabdevanja. Nosač je demonstrirao impresivnu brzinu, prešavši 2.700 kilometara od Gibraltara do Krita za samo 72 sata, prosečnom brzinom od 39 km/h (21 čvor), ostavivši iza sebe čak i sopstvenu pratnju. Predviđeno je da se nosač zadrži u bazi četiri dana.
Američki predsednik Donald Tramp naredio je raspoređivanje udarne grupe ovog nosača na Bliski istok ranije ovog meseca, dok razmatra opcije za vojnu akciju protiv Irana. USS Džerald R. Ford postao je svetski poznat u decembru, kada ga je predsednik SAD poslao u vode Venecuele, samo nekoliko nedelja pre intervencije 3. januara, koja je rezultirala zarobljavanjem predsednika Nikolasa Madura i njegove supruge u Karakasu. Nakon misije u Evropi krajem 2025. i boravka na Karibima, nosač se vratio u Mediteran sa značajnom vazduhoplovnom snagom – pukom koji čine četiri eskadrile lovaca F/A-18 i eskadrila aviona za elektronsko ratovanje EA-18G.
Nakon dopune zaliha na Kritu, ovaj ploveći grad nalazi se na samo jedan dan plovidbe od Sueckog kanala i šest dana od Arapskog mora. Tamo bi, prema procenama analitičara, trebalo da se pridruži udarnoj grupi nosača „Linkoln“, koja se već nalazi u blizini Irana, čime se obruč oko Teherana dodatno steže.
Ova situacija je izazvala zabrinutost među međunarodnim posmatračima, s obzirom na to da bi svaka vojna akcija mogla imati dalekosežne posledice ne samo za region Bliskog istoka, već i za globalnu stabilnost. Sa jedne strane, Sjedinjene Američke Države nastoje da pokažu svoju vojnu moć i odlučnost da se suprotstave iranskim pretnjama, dok s druge strane, Iran i njegovi saveznici prate situaciju sa velikom pažnjom, spremni na odgovor.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da se geopolitička situacija u regionu i dalje komplikuje. Sjedinjene Američke Države se suočavaju sa kritikom zbog svojih vojnih intervencija, a istovremeno je i međunarodna zajednica podeljena u pogledu načina rešavanja krize. Dok neki smatraju da je vojna opcija neizbežna, drugi veruju da bi dijalog i diplomatija mogli doneti dugoročno rešenje.
U svakom slučaju, situacija na Kritu i u okolini Bliskog istoka ostaje napeta, a prisustvo američkih snaga i opreme ukazuje na to da će se sukobi nastaviti ukoliko se ne pronađe mirno rešenje. Sa dodatnim raspoređivanjem vojnih resursa, Zapad se priprema na sve moguće scenarije, dok Iran i dalje razvija svoje vojne sposobnosti u odgovoru na pritisak. U ovom kontekstu, budućnost regiona ostaje neizvesna, a svi očigledi ukazuju na to da će tenzije i dalje rasti.
